Sion

494

ству у томе, да обреди, позајмљени од латинизма, противљавају се нашеме црквеноне уставу и запрећавају се постановљењима саборнима и „буллама" папа римскијех, противни су духу наше свете Источне цркве и подлеже одмјени, 2) почети с 1 Јануара 1874 г. посвемјесно свршавати богослуже&е тачно и неуклоно ио приложеном изводу из црквенога устава. По несрећн, ова распоређења нехтедоше сви свештеници испунити, па с тога, кад наступи 1. Јануара из 266 парокија холмске епархије у 26 искрсну буна. Јадан народ у нродужењу 280 година трпивши угњетења за вјеру и народност, под упливом својијех угњетатеља, који покривају св. именом религије нерелигиозне цјељи, устаде, као оруђе њиово, против распоређења јепархијалнога началства, сматрајући их новоувођењима! Но не прође ни година дана, а тај исти народ не само престаде бунити се за очишћење својијех обреда, него изјави жељу придружити се к вјери својијех отаца — к вјери православној. Узроком тога спасителнога дјела опет бише свагдашњи непријатељи његове вјере и народности, који преко својијех агената у Риму побудише Пија IX, 11. Маја прошасте године, издати „јенциклику" на име унијатскога митрополита у Галицији Семибратовића, у којој његово светјејшествоосуђује сва распоређења холмске конзисторије, утврђује све латинско-пољске обреде и обичаје у богослужењу цркве унијатске, благосивље одпаднике цркве и народа и тијем самијем побуђава унијате к непокорности. Кад папина посланица допре до холмских унијата, она их још вшпе смути. Здрави смисао народњи увиђа, шта оће од њега папина „јенциклика", па с тога дуго немислећи стаде громогласно изјављати жељу присјединити се к православљу унијати сједлецке губерније, и кад се правителство убједи, да они драговољно; а не по принуђењу изјављују жељу, 11. Декембра 1874 г. височајшом вољом дозвољено би примити их. По благослову св. Синода, варшавски архијепископ Јоанићије, 12. Јануара текуће године свечано се придружи к православљу