Sion

499

губљену слободу државну, и на патријара Срби гледаху, не само, као на учитеља и чувара чистоте вере — тог духовног блага, већ и као на живи споменик некадашње своје славе и величине. „Најнесрећније , вели г. Ранке , беше за Србе то, што они заједно са незавишношћу своје цркве изгубише значај у друштвеном животу, а шњим и сваку могућност образовања." 1 ) Ево зашто су Срби готови били на све друго решити се, само да би се избавили од тако велике и тако грозне и близке опасности. Међу тИм сри. патријар Макским I предшественик Арсенија III умре, а после смрти његове наједанпут почну се Грци мешати у деда срп. цркве. Ово беше за Грке прекрасан случај ради подчињења срп. патријаршије под своју власт> и с тога они почну слати у Србију своје јепископе и митрополите 2 ), но Срби на ма похитају и забране им улазак у Србију, а сами независно од царигр. патријара изберу себи на место Максима новог патријара Арсенија III Чарнојевића Арсеније III беше човек разуман и довољно научан, а такав имено човек и беше потребан на патријаршеској катедри тада у Србији, при онаквим околностима у каквим се нахођаше тада срп. црква. Нови патријар беше врло добро познат са тадашњом политиком, и , немотрећи на сву њену , као што рече г. Ранке тешкоћу („затрудитељноств"), он је, заиста, много боље, него ма кб други, знао, каква жалосна и чемерна судбина очекује српски народ, ако он (народ) постане робом не само у политичком , већ и у црквеном одношају. Те с тога патријар се стараше свим могућим начином, да би одржао самосталност и независност срп. цркве и даби заштитио њена права, која су јој вајкада призната и самом цариградском црквом. Шта више, он хоћаше да удали од своје цркве и тај уплив грч. патријара, који су они имали за време предходника његова Максима. Наравно по себи је јасно, х ) Ист. Срба г. Ранке ст. 26. 2 ) Срб. Да.шат. Магазинг за 1850 г. 147 стр.