Sion

501

Турдима у руке , те таким начином учинити се оруђем ка већем угњетавању свога народа, као што то учинише грчки пастири; иди потчинити себе и срп. цркву под власт грч. патријара, те таким начином лишити свој народ посљедњег значаја у опгатественом животу, а с тим уједно лишити га и сваке могућности у образовању; или , напосљедку , да би избегао и једно и друго (вишенапоменуто) — пренети свој патријаршески престо у немачку земљу , и таким начином у свези са императором ступити у борбу противу својих непријатеља. Ово пак последње зло чињатне се патријару мање од она два прва , и с тога се он и приволе нато тим нре, што је ово и сав срп. народ желио. Срп. патријар Арсеније III, при сеоби у Аустрију, имађаше наду, да ће задржати црквену власт у Србији и пошто се пресели у Аустрију. Али Турди, као што смо већ казали, још и пре несу симпатизирали наспрам срп. патријара, због тога само што су подозревали , да се овај , као тобож, договарао са императором аустриским и због тога су хтели му одузети јерархијску власт још док је у Србији био, а срп. дркву предати под зависност царигр. патријару, у чију вјерност они несу никада сумњали и подезревали. А сада, пошто је он већ јавно прешао на страну Немаца и одселио се у њихову земљу, то је ствар јасна , да Турци несу могли дозволити му , да он управља црквом у Србији , која њима беше потчињена. — „Природно је, да Турци несу могли, допустити, вели г. Ранке, да Арсеније III, јавни њихов пепријатељ, продужава своју власт у Србији. Сваки сношај Срба из Србије с њим строго је пресљедован, а у Пећи буде постављен Србима нови патријар." 1 ) Према овоме, власт Арсенија III простираше се само на оне Србе, који се нахођаху заједно с њим у Аустрији. И усљед тога, срп. јерархијска власт поделила се, а с тим је ослаблен њен пређашњи значај; јер после ове деобе и умаловажења њеног значаја, она није ') г. Ранке стр. 27—29.