Sion
509
33
јара и да дужни 63'ду елушати његове црквене наредбе и љему се покоравати. У исто време снроведен је царигр. патријару Самуилу султански берат, у ком беше именована пова циФра, од 63.000 гроша порез. коју је он дужан убудуће плаћати цару за присајединење њоговој патријаршији српске патријаршије и охридске архијепископије. 1 ) У берату цифра, као што се види, беше врло велика и она се није могла иначе исплаћивати, сем граблењем и глоблењем српског народа , и то много више , него што су и сами Турци граОИЛИ И отимали. ) (нАставиве ое).
') Балгар. книж. 1860 г. № 15, стр. 202 внди берат у Болгар кипж. за 1858 г. № 7. 2 ) Ми и данас готово у свима јужно-словенскнм новииама читамо горке тужбе јужних словена против унраве Фанариота-Грка, као противу својих најжешћих угњетача , који , не само , што их они гњече и глобе, већ их и Турцима немилосрдно пањкају н продају, да би се код Турака улагали и да би их ови за такови поступак погладили но плећу с ускликом: „гле! какви је овај добар папаз." •Ради потврде ових наших речи ономенимо се Дела само једног чувеног зликовца Сарајевског митрополита Дионисиј а , који многе хрншћанске душе нздаде Турцима, а ови их нослаше њиховом мухамеду , да им на оном свету ватру на чибук доиосе и да га по турски служе каФом и шербетом!! — Овом нриликом неможемо на ино, а да из најновпјег времена не пренечатамо из „Гласа Дрногорца" једну значајну Енцпклику грчког Фанариоте, а архинастира и духовног оца бедних Срба у Босни, да би се иоштованп читаоци „Сиона" боље уверплн у нашим наводима, које смо о Грцима довде казали, а и убудуће што будемо рекли боље новерења нам дали. Ево је: „Прокопнје божијеју милостију православни мнтрополит херцеговачки Васем преподобнаја нгуменем и калугерос; частној нротопана н панас, п васем православније Хрпстијани богохранимија епархнје наше архипастирскојо благосовеније п миро од господа Боге. А по свега поздрављајеми вас доходким агиосн Божик со агиом Восилеом п новој годишта 1 ) , желеки вами васем од госноде Боге рахат и кеиФ; а по свега васако здраве , мегусобннје мира , изобилије землаја плодн; умноженија и стада важего; а по сега бернкет у масло, кајмаки , скорупи, сирци и јајци. А но сега знагите православније Хрпстјани да сме се ми калојине кало увјерили о вашеге утржденија христова вјери кад смо но божјему хотенију каноническују походу между вас правили ; а по сего ви нами владическују мирију по ристјанско нредали, но не вси, затоја што у обке гладно година било; но ми несумња-
1) Ову Е нциедику чеетити (?) архипастир оподао је пастви својој ради честитања нове 1875 године.