Sion

26

мило било, да нам ко шта црича, а сам пије хтео а чинио се да није умео причати, те тако немогох добити нотпуно народно држнње и мишлење о овпм српскгш развалинама, за које сви држе да пх је проклета Јерпна некада зидала и да је то њена рукотворина. Оставим се свега тог испитивања и сам са оцем Којом запнем да копамо, претурамо и тражимо што шта. Начпн зидања ове прастаре србске старине нпје римско; но је чиста Србска, плп тај који су Грци и Римљани звалп „циклапскпх". Тако је метат ред огромног камена, до једно ;.>° впсине, па опет после тако исто висок ред туцаног камепа мешаног са ужасно крупнпм кумсаном (шљунком) русданом. А сам је камен љутац црвеникасти. Зпдине његове са свакпм даном п непогодом постају мање, јер се громовима одваљују ужасне рппе, које су окамљењене и срасле тако: да се кумсал од камена неможе одвојити, и исте доле на ниже ваљајући са собом тпсућпма рипа од све планпне. Све старпне које су бпле на површју платна овог града отшнле су доле на нпже а мп пх немогосмо тражити са ужасне стрменитости н са кратког времена. Шеретлуци нашег кмета већ су достигли билп највпшји вршак, кад у место неколнко људи по нашем захтевању а п народу доброг капетана, довпка двоје момчадп, пли управо два дечака по одједно 12—13 год. овп оиет, незнајући зашто се довнкују на ове развадине, дођоше без алата, те тако мука жива и белај велики. После неколпко часова донеше и неке хрђаве алате, те ја н отац Која почесмо копати својскп. Почели смо на више места у граду и у валу његову; иред њим н свуда је земља била савршено бела, ван редко где мало жућкаста, трошпа, управо права ирљуша, коју сељаци праведно називају „јазавњача* , што у таквој јазавци жпве. Докле смо год ми коиали, наш је се кмет само пзтезао чпнио се као да спава и хрче, а чпм ба се ми што мало вртпли, он бп преко очију гледао, да лп нисмо нашли што. Тек пошто смо га впдели шта мује, ачимби ирестали од каопња са впком шобо&е земља (она је одиста п шоботала) паш би кмет као ранут поскакао и трчао нама са речпма, „где су ? колико пма?" Кад смогапиталп: шта? он би одговорио нпшт, сањао сам то н т. д. У оваквој комедпји нисмо нп осећали како нам рад иде и напредује. Сиромах кмет држао је: да сам ја шваба, да сам донео иланове, ио којима хоћу да ископам грдну царску оставу; јер се прича да је био царскп град. Он је као и сви осталп држао, да ту мање оставе од ораније, која вата трпдесет товара, нема. Ми смо копали у валу пред развалпнама у коме нам један дечак рече, да је његов отац нашо млогу гвожђу-