Sion

539

кадар био да им саопшти тачан појом о њој, а из овога се даје извести таки закључак , да јеваиђеље до тога времена још није објављено римским јеврејима, и у овоме ја видим позитиван доказ за то, да Нетар дотле још није бивао у Риму. — Но апостоли су, рекоше неки јуче, усљед апостодске и јеванђелске препоруке, што им је даде Христос, обвезани били да иду по цедом свету и да проповедају јеванђеље свакој твари, и да, на том основу, није могдо бити изузетка ни за Рим, нити је Петру, тако исто као и другим апостодима, забрањено бидо ићи у Рим.! — Ја ћ.у вас депо модити, господо да ми у овоме покдоните вашу особигу пажњу. Ми никад нисмо ни мисдиди да тврдимо, да Иетар није могао бити у Риму , него тврдимо , да он није био тамо. Усљед овога, кад ја разматрам Фактичку страну историје , а не бибдиску екзедетику (ја бих могао доказати, да и с друге тачке погдеда, усљед иарочптога свога призвања односно јевреја, он није могао бити тамо), тада ја не ведим, да Петар није могао бити у Риму, јер је он могао бити тамо у свако време , него ведим да он није тамо био. Истина је да су сви апостоди, без изузетка, опуиомоћени биди да иду и проповедају јеванђеље свакој твари. Но зар су они , на том основу, сви били у Риму? Не, нису биди. А одкуда ви знате да они нису били у Риму ? Отуда, што св. Л.ука о томе не говори. А кад је тако, онда ја велим, да н Петар такође није био у Риму, почем Лука ништа о томе не говори, јер да је он био у Риму, то би Лука морао што казати о томе, и ја и опет велим морао с тога, што ме неки питају: а куда су апостоли пошли? Они су пошли тамо , куд их је божанствена бдагодет упућнвала да иду , пошди су путем, којп им је Дух свети показивао , као што то видимо из „аностолских дела." И овај Дух нутевођа, кога ми сретамо у целој Библији , до толике мере одређује сваки корак апостола , да ми находимо овај диван текст: „Кад су Павле и Варнава пошди у Азију, Дух им је забранио ићи даље , и кад су зашли у Мизију, како би прешли у Витинију , Дух Исусов забранпо им је то." Но на што све те препоне и забране? Оне су чињене с тога што су ти крајеви одређени билп за особити рад Петров, јер Христос није хтео да се догађају сукоби међу апостосима, а Павле није хтео да зида на туђем темељу. И овде, господо , ја морам да повторим познату посдовицу: Веиз е! па!ига шШ1 а§'ип1; Јгиз^га. Да, Бог не чини ништа, што није корисно п он је изабрао нарочитога апостода за незнабошце и препоручио му је да објави име његово нред царевима; нико није