Sion

576

били оваквп сви, какве пх овде у хрђавом цртежу престављамо. На некима најишао сам на ирекрасее опште србскз шаре, и на нека утамањена и пздупана нпсмена. Тако на једном комаду у трн.е стојаху ова три писмена К. Ж. п На другом једном у крај цута а зараслом у трве, пред којп смо почелп бпли да копамо гроб, па нам га оте мрак, нашли смо лепо п прекрасно писмо Т», ,и Ш. На осталима осим шара, због ватајућег се мрака не могох ништа више да спазим. Одавде по мраку одосмо на конак кмета Павла Текпћа кући, младог озбиљиог и доста разборитог човека. Наш писар Марић пошто се м?лко прихвати, чега је бог дао у кметовској кући, ходе у канцеларпју оставпвтпи ми свог пандура Велимпра. Он је морао отићп, јер је у неком селу имао да продаје пеку земљу и обећа се да ће сутра доћп на развалине кључке. Дуго мп је се врзло по глави ово старо гробље србско које прппада 12, 13. и у почетку четрнајестог века. Мпсли су ми будиле по свпм местпма, а нарочито по развалпнама кључким. Нисам дуго овако био замишљен ; јер мој саиутник г. Милош познаваше врло добро и кмета п оца н.егова и ако га се ови слабо опомињаху. Док је моба вечерала која је копала кукурузе кмету, ми смо још бплн самп, а кад ова сврши ту бригу онда нас уаедоше у собу застрту у коју дође отац кметов старац Марко од својих 70 годипа. Он је био инокосан; јер му је једпни син кмет, који опет кмаше двоје троје ли деце мале од 5—6 годпна најстарије и једно другом до увета. Док се је готовила вечера старац Марко по мало нас је и то са неповерељем неким разговарао. Песма је мобска орила се на иољу, а ијани власи остадоше и по вечери једни нграјућп п певајући, а другн пијућп и частећп се. Кмет је са својим чељадима служпо мобу. Око пола ноћи скоро види смо врло мадо липа и чича Марко ослободивши се мало ракпјицом поче на пптања паша млого којешта прпчатн. Тако казиваше , како се сад липе слабо пале, не само у вече иетрова-дне и у вече св. Илпје; него и у вече самог Ивања-дне, п како с тога п нема впше берићета н благослова божпјег. Прпчаше, како је се свет сада иокварио : како мало празнује као пре Ђурђев-дан. „Е сад ти су ти вели редки дудуци, око Ђурђева-дне, па и ако их још има , онп обилазе поједине махале, а не п цео атар сеоски, те с тога п нема света онако јака и здрава." Сад ти и гаће деца облаче кад која мати хоће , а не као у његово време на Ђурђев-дан и то да му за ноћ девојке, опреду, оснују, одкају, скроје, сагаију, убеле и т. д. те с тога