Sion

582

бастојаће се у разбору правила вјере првих вјекова христјанске цркве, а тако исто у разбору доктрина и устаиова, које се сматрају најважвијима и најнеобходнијима у васионској цркви истока и запада прије великог раздјелења њиовог. Није намјера овдје да се једна црква претопи у другу или да се слију уједно разне цркве; цјел ове конФеренције јесте да се установи духовна опћност на темељу „ипЛаз ш песевзагиз" с тиме да се сачувају у појединим црквама све оне особине које собом не повређз^ју суштину древне цркве." Узвишена та цјел остала је одпечаћена на сав ток конФеренције. Проникнути живом свјешћу своје задаће и тежећи да се достигне право братско јединство у Христовој цркви, богослови, који на конФеренцији учествоваше, дођоше до такових резултата, до какових никакав пређашњи покушај сајединења цркава није могао доћи. Пређашњи иокушаји клонили су се к томе да једна црква добије власт над другом, — радило се је о томе, ко се коме поклонити мора; овдје је рјеч била о томе, у шга сви вјеровати морају. Гдје дух мира, дух братства, дух Христов господује , ту се и дјело сретним успјехом увјенчава. Погледајмо на усијех пак судимо! Комисији, која је морала спремити радњу за Бонску конФеренцију , представљено је било православних шест догматичких и седам обредно-каноничких питања у којима се западни христјани од православних разликују и о којима се је на конФеренцији вјећати морало. Комисија је ваљано своје дјело извршила и радња њена изишла је пред чланове конФеренције на првој сједници исте. Посље пет предходних сједница, на којима су свестрано разабрана била спремљена питања, на шестој , последњој сједници западни богослови дадоше сви једнодушни одговор на иста у сљедећем : Догматичка питања : 1.) 0 цркви и о глави цркве. КонФеренција безусловно усваја учење да је „само васионска црква, законито заступљена од епископа, прави и непогрјешиви тумач и чувар вјере".