Sion

584

акту освећења св. дарова, в.) да уведење причешћивања под оба вида па западу није данас него питање времена. 5.) У погледу питања о Покајанију исказује да теорија индулгенција у смислу латинском абсолутно се одбија. 6.) На питање о безженству свештенства конФеренција има разлога устегнути се, да одрјешито одговори, због другостепених узрока. 7.) На питање о Јелеосвештењу конФеренција тврди, да се то таинстто може обавити над болестницима , који баш пису при смрти и прибавља, да уље за таинство могу осветити и свештеници, а не само епископи. Осим ових, конФеренција је рјешила још неколико питања у подпуно православном смислу, н. нр. да литургија мора се свршавати на језику, који народ разумје, да је народу слободно читати св. писмо на своме језику, да иикакав превод св. писма (разумјевала се је овде Уи1^а1а) не може имати важнији авторитет од оригиналног текста и др. Ово су резултати, који су добивени на првој Бонској конФеренцији. Они сами по себи показују колико је значајан старокатолички покрет у обште и какву особиту пажњу заслужује он у чесности од нас православних, нарочито с тога, што су они први покушај старокатолика у овоме правцу. Кад би ти резултати били иосљедњи закључак старокатоличког покрета, на коме ће се он и зауставити, ми неби имали повода особиту им важност приписивати; у њима би ми видили само то, да се заиадни христјани једним кораком приближише к православљу, али да је врло далеко још жељено јединство цркава. Резултати су добри и љепи, али узети у смислу посљедње рјечи старокатолика, они нам не доказују ништа, јер најглавнија разлика међу иашим вјероучењем запада — питање о ГШодие Ј ) није одлучно рјешено у смислу еванђелског учења. Оно је истина признато незаконитим са Формалне своје стране, али догматичка страна питања, страна најважнија остала је неразрјешеном. То исто можемо рећи ') т. ј. о ироизхођењу Духа светог.