Sion

593

38

оФицијални представник своје цркве, и као такав он је могао своје само особно мнење изрећи , нити је таково његово мнеље било, нитн је могло бити смаграно као мнење цркве, којој он припада. Може бити да није далеко време, кад Бонске конФереиције неће вагае имати карактер приватних договора међу богословима разних цркава , него да ће се на свечаном сабору са званичним представницима цркава закључити и подписати обћа Формула догматичког учења једиаког за све не римске Христијане, а дотле на здравој богословској науци остаје дужност, да разјасни и опредјели у тачности смисао рјечи Дамаскиновпх не само, него и других св. отаца о происхођењу Духа св. и да спреми и углади пут да се обћежељско црквено јединство постигне. Бонске конФеренције другчије се баш и не могу сматрати него као предуготовителни рад за будући званични договор међу представницима помјестних неримских цркава и свечани договор сајединења истих цркава, на темељу јединог обћег вјерског учења , које је установљено од Христа Спаситеља, нроиовједано од Његових ученика и изложено од светих отаца и учитеља древне нераздједене цркве. Да ће тај предуготовителни рад успјешно поћи , сдуже нам јамчевином прво, резултати, који су добивени на лањској и овогодишњој конФеренцији у Бону , друго, рјегаителна одлука старокатолика да јога сада и то одма искључе из Символа вјере „РШоцие" и треће, гато је најглавније и што се је већ од четири године оправдало, одлучна подчињеност старокатолика, а ујакој мјери и агликанаца, суду древне нераздјелене цркве. Осим питања о пронсхођењу Духа св. па дневвом реду овогодигање Бонске конФеренције била су још нека питања о којима се морало дуже конФеренцијално вјећати усљед њиове важности , но која нису могла бити исцрпљена због тога, ш^о је врло много времена заузело рјешавање питања о происхођењу Духа светог.