Sion

623

се таквих дана деси и по неко опело, па и повише испита, онда свештеник да је бела вила, па опет неби био у стању да свима тим пословима одговори. Ако је отишао на крштење, он тамо мора да почека док се свећа направи и што треба да спреми и донесе, па после свој свештени посао ради; ако је отишао на испит, он мора дочекати док домаћин сврши с гостима све старинске церемоније и обреде, па тек девојка да изађе и т. п. ал сунце овамо нестои. Зар није тим радом своим и таким врлошетањем око истог, свештеник у најхуђи положај стављен ? Питамо још само: како може свештеник у овакој незгоди носити собом своју канделарију за нисање известија ? Да ли треба и овде измислити опет неке јанџикаре, као што се хтеде да уведе да у њима свештеник носи тамјан и свећицу за оиела сиротињска? или би требало да се овој тешкоћи строго одлакша а не новим теретима да товари ? Одредбу казнителног закона, да свештеник девојачкој кући на испит одлази , највише је бранило то, што изгледа доста смешно — веле неки — кад се момак и девојка преко села воде као јупићи попиној кући на испит , па је зато бајаги боље , да попа сам долази. Но ова се предпоставка тако неможе оправдати , јер није сљедство: ако је смегано кад иду младићи свештениковој кући на испит; да је сасвим непоречно ирактично да свештеник одлази девојачкој кући , зашто: као год што је неприлично да девојка с момком свештениковој, тако је непрактично и то да свештеник одлази девојачкој кући. А зар нема удобнијег и згоднијег места и за једну и за другу страну ? Па да небуде ни једној страни криво ни другој тешко. Има те још како! Ал данашњим крњим уређењем и непрактичном законском одредбом обе стране долазе у непријатан и мучан положај. Но само ваља знати да се испит врши само онда у свештениковој кући, кад је девојка за момка добегла, па немају права, да свештеника момковој кући позивају а девојачкој ни толико ?