Sion

638

Мндост'|'ен) Б0Ж1610 Софронне мнтрополнТЋ прнздеискн. 11иш?л\ попг^ 6тознг> кг ало Коришу дл ми сгвфешг цдргво понг(рие, нетко жице нгтко лспре , кои христилнинЋ нгће цлргко ддти да ниУе клдгословен ни поскг>ре дл мХ се прихклтикг? ни попх дд лм> у кг>ћг( доћг ни дл л1г> се ллолиткл ни дл мХ се кргсти лколи нефг х о ^ гк ^ нд торцг ^покдти н п; Велика штета што даље пема, јер је писмо даље исцепано. Без сваве сумње тамо је још меого бидо очинских и пастирских (?) речи , које су утјегане (?) за бедну паству биле... Од овог недостојног архипастира бегао је и крио је се народ више, него од Турчина — а нарочато девојке, јер по верном предању зна се, да је он много „ниловао девојке"! Ето какви беху пастири српски родом Грци, па и данас не можемо о њима, који живе у Босни, Херцеговпни и ст. Србији боље рећи. Они верно подражавају својим предшественицима. — Јадна рајо! да ли погледаш избавиоца твога ? Да ли ће ти скоро сунце слободе синути ? Да ли је крај твојој патњи дошао , и дал ћеш скоро стрести са свога врата турски и црквено-грчки јарам ? Сем поменутих митрополита још много зла и беда наношаху срп, цркви и ови: Петар, митрополит призренски, који је због својих нечовечних дела погинуо од руке свога духовног чеда. Гаврил нишки мигрополит. Султан је на име његово издао неколико Фермана све у ползу његову, 1 ) и он , користећи се тиме чињаше и сувише невоља срп. иароду и његовој цркви. За овим тешке су ране народу и цркви нанели митрополити: Јеремија, Јосиф , Прокопије и Григорије. Срби готово све митронолите тога времена памте, не као своје пастире и духовне оце, већ као народње изелице и мучитеље. — Благодарећи овим безаконим Фанариотима пеки су срп. манастири ограбљени и опустошени, а неки су сасвим затворени. Духовенство тога. времена дошло беше до најнижег ступња умног развића и до одвећ грубог Ј ) Види глас. 40. 218—223.