Sion

640

диградском патријару. На ову молбу сем њих двојице подпишу се многи срп. свештениди, кметови и поглавари и са црквеним и монстирским печатима и потврде. Они су у модби својој, коју су по једном Србину у Цариград патријару послади, препокорно га модиди, указујући на сва здочинства и беде, које народ трпи од паше, да би патријар подјејствовао код Судтана, те да овој здиковца и крвопију српског укдони из њихове средцне из Херцеговине. Патријар , прочитав модбу примети, да на истој нема ни потписа, ни печата митроподита херцеговачког, те с тога он модбу врати натраг митроподиту и управи на њега пигање: „Једи истина ово , што се у модби пише, и ако је истина , то зашто се и он није на исту потписао и печатом својим утврдио. ? Кад је пак митроподит херцеговачки добио речену модбу од царигр. патријара, он и против своје савести (ако се може рећи, да је и имао) одговори на подожена питања овако: „све што се у молби, на вас упућеној, находи јесте пресна даж. Али-паша је и као човек, и као старешина врдо добар и савестно дужност своју врши. И све што је на њега донето, то су измишљотине подлих сплетака и бунтовника." (!!!!) Патријар, добивши такав одговор од митрополита и поверив истом, пошље именовану тужбу са обвињавајућим писмом везиру херцеговачком, да га увери каких бунтовника у његовом везирству имаде, те да овај може осветити се својим непријатељима. И заиста, везир, пошто је о свему разумео, угрожаваше свима оним, који су се потписали на тужбу, смрћу , која је многе и постигла. Бедни игуман заваљског манастира Исаија , чувши таку претњу Али-паше , престави се од страха и умре. 1 ) Овакових примера има и сувише, који су многима Србима до главе дошли. И сами Турци, чији коран заповеда убијати све оне који не верују у Мухамеда, чуде се таком поступању вајних пастира, а шта је за нас остало? — Грчки јеиископи и духовенство добили су за та-

*) Зап. Геогр. обшества XIII, 516.