Sion

643

41*

према оваком ватадном положају Срби н не хтедоше се жалити ни Грцима против турске , иити пак Т.урдима против ГЈзчке необуздапе тираније. Они само плавираше међу собом, како ћеју и на који начин ослободити се од обе тираније, или бар по некој осветити се и вратити што но реч, жалост за срамоту. И заисга Срби, чим се мало докопаше слободе, одма се и запиташе: како и на који начин , да се опросте изелица о великих својих непријатеља јепископа — Грка? У жељи овој опи, помоћу разних досетака, мајсторија и средсгава успеду , те неке после кратког времена протерају, а неког на онај свет опреме — који и личи онима, који под Фирмом онога света хтедоше да завладају овим светом. Срби вазда тако плаћају својим издајицама, само кад их докопају... Да је иак грчгсо духовенство заслужило такву благодарност од стране своје пастве, то нам између осталог тврде речи, којима. га карактерише један његов славни господар Турчин — Мујага Чибера : „ То су такви људи, вели он, због којих Ке се С]>би ире свега потурчити. Да Срби несу тако . тврдоверни, Грци би их својим насиљем џ тиранијом натерали да иромене седамдесет вера, а камо ли једну веру хришКанску." 1 ) — Ето верне и потиуне каракгеристике грешних Фаиариота — јепископа сриских — родом Грка. Па кад и Турци, варварски народ, тако о њима мисле, то се лако да закључити, какви су то били жалосни представници српске цркве и српског народа !!! 0 њима , т. је јепископима — Грцима одзивају се и други људи, који су копетенгпи да их оцене, и који сасма хрђаво о њима веле: Тако нпр. Платан Танацковић, јепискои Будимски ево шта о њима каже: „.Мнози от ХР ИСТ1ЛН У сту сдмого ДрхипдстирА скоего пред кллстти т\/р^цкил\и оклгкдтлНЖ , ДКИ КрЛЛ10ЛНИЦИ И ИЗЛГкнИЦУ Е2 у^ИЛИЦЈЛ И ГШНИЦУ ЗДТЕордх^ с А, отнмд'^ н« исходах ^ дондеже П0СДСД1НИ кодрднтг г ) Дал. Магази за 1850 год.