Sion

669

да сн ги доведете до тука , до дома ви. Уе докри да гн нмдте по мддко ууенн уе дд с« жнвн. Това кат ви сов4тувами отечески придодавами Божјдта благодатг верху ви во Христа модителствователв Ћустеидил 1875 г. 10ни 3-тн Ћустендилски Иларион." Ето то нише човек коме је нуђена столица екзарха, и коме је сада новерена једна од највећих епархија у Турској. Ето како се он стара о просвети повереног му стада, и како жеди да под руком има што више учених мдадића, е да бн се једном помоћу просвете разгонила густа тама са ведра неба од векова патничког и робског народа. — Но код г. Илариона претендује мржња на Србе и њега тишти реч Београд и Србин. Мало му је што поред тодико пропадих српских жртава и данас он сам днчно 20.000 душа Срба кратовске нахије претапа и гута, и пред очима цедог света завија им беде чадме надсљедство Аспаруха, Бир-хана, Сеид-хана , Емнр-хана , Седим-хана итд. но јошт гдеда да и ово некодико ђака у своје канџе докопа, па да све дистом утуче те да нема гдаса од Србина. Но надамо се да ће се његове дичне тенденције о сам напредак века и српског народа раздомити и у прах претворитн и он ће тада достојну награду за свој труд примити. Ваш На Митров-дан 26 Октобра 1875 г. у Петровцу Ж. С. Миловановић. Иримедба. Оригинад писма са миогим другим датима о г, И-дариону надази се код мене, и гдедаћу да коју црту о животу г. Плариона као вдадике ћустендилског донесем.

Дар цркви Ражкој. Честити Србин, свакн је одушевљен за своју веру и цркву и њима придаже велике жртве матернјадне. Ми на крају, дичне нам домовине, на устима вероватеља корана, — почеди смо зидати храм, у ком ће правосдавни узносити топде моднтве творцу: за свој живот, за народ и вдадаоца свога. Нас је мадо. Једва на број 80 порезских гдава, — а сума је издатка годема. Помоћ нам је потребна и она се, благодарећи хришћанском милосрђу, јавља са различних крајева наше домовине. Овом при-