Sion

691

0 он је још , кад је прву депутацију послао у цариград Султану ради државно-политичких послова, тражио од царигр. патријара, да му овај уступи то право , да он са народом може себи слободно бирати архијереја из своје средине, који ће без сваке сумње од много веће користи бити народу српском и његовој цркви. Али тада му је сав труд узалуд пропао; јер цар. патријар није хтео о том ни да чује, шта више са укором молбу је одбацио. Но тај исти поступак васионског оца не само да није стишао , него је још и разпалио у срцу правог Србина већу жељу ка остварењу те идеје. Кнез Милош, бринући се и старајући се посведневно о благу свог отачаства, није никад од себе удаљавао мисао о срп. цркви и њеној независности, и, шта више, чињаше се, као да је се више старао о получењу независности срп. цркве, него ли о политичкој независности; јер он мисљаше , да би независност црквена донела са собом на скоро и независност нолитичку. Према овоме он је се и трудио, да што пре срп. црква добије своју автономију. И заиста труди његови буду увенчани добрим плодом и срп. црква добије наскоро своју автономију на правима автокеФалне архијепископије, које беше и царским Ферманом од 1830 г. оснажено. — А доцније 1832 год. Јануара месеца срп. црква у сагласију са царским Ферманом од 1830 г. ступи у договор са цар. патријаром и учине између себе уговор: како се имају једна наспрам друге односити. Ми ћемо овај уговор због његовог садржаја саопштити нашим штованим читаоцима и ако се он находи штампан у нашој књижевности, тим пре, што задаћа нашег састава тако потребује. А о њему нећемо никакових примедаба чинити, и ако би се имало много што шта приметити. Ево га: „Нема никакве сумње и то је јасно, да је свети престо патријара новога Рима узвишен над свима другима престолима , због својих преимућстава; а навластито с тога , што није ограничен, као други , што се тиче управе законских 44*