Sion

695

цркви српској ради управљања у будуће обеју цркава. Доцније, кад су били придружеии Србији још остадих шес нахија. онда је сљедовала допуна овој погодби, на основу самог именованог уговора тачке 4-те , која је санкционисана под 17 Јулијем 1836 године. Па пошто су у Србији основане још две нове јепископске катедре: у Шапцу и Неготини, то је од овог времена срп. црква обвезана годишње слати у касу васионске цркве по 9000 гроша пореских. 1 ) Као што се из гореименованог уговора види, срп. црква, благодарећи ревности и јаком заузећу кнеза Милоша 06реновића I, постигла је своју давно жељепу цјељ бар у толико, у колико се ио Србији више не шире владике грчке и њихнве чибукције — охоли Фанариоти. Побројане тачке и у данашње време имају скоју потпуну важност и значај свој. Оне и дан дани опредјељавају одношаје међу српском и цариградскбгрчком црквом. И таким начином кнезу Милошу Обреновићу I. послужила је срећа, те је он могао не само ослободиги своје стачаство од ненависних непријатеља и неверника, него му је још иснало за руком да истисне грчке владике из Србије, који на памуку сисаху крв. срп. народа, а нарочито срп. духовенства, и још, шта више, успео је узвисити срп. цркву на ступањ автокеФалне архијепископије. — Слава му !... Из вишереченог и нехотично изкрсава питање: каким начином срп. кнез Милош могаше тако силно подјејствовати на царигр. патријара, да овај тако олако попусти на његове тадашње захтеве, којима мало раније ни главе не окреташе, већ без сваког одговора молбе његове одбациваше ? Ради разрешења стављеног нитања морамо у врло кратком нацрту пропратити исторични ход тога дјела, па ирема томе извести и одговор на исто питање.

Ј ) Јавно право Ењаж. Србије — г. Матића стр. 98—111 и Србија и Русија II ј238—241.