Sion

721

вил.на екскомуникација обвезна је за савјест. Епископи и свештениди на кољенима су напу молили, да бар неко разјаснење да овој ванредној ставди, ади су бшш одбијени ц захтјевадо се је од њих безусдовно, сљепо подчинење. Тако се је поступало не само са свештенством у Французкој, него и са свима оним изображеним свјетовњацпма , који су подписали апедацију против буле ТЈп18'епИиа и којн су у тадашњим црквеним контроверсијама пајживље учешће примади. Кардинад Иешгу, језујити и курија пзнесоше дакде пуну побједу. — Поступци противу протестаната и здоупотребе Рима у Французкој цркви спремише реводуцију 1789 г. Французка је нација бида до корена покварена, кад је реводуција пукда. Французка црква, која је револуцијом за време упиштена бида, бнда је на ново подпгнута при Наполеону I кроз конкордат. Гадиканске основе биле су још нре сто година закопане. Знаменити Корсиканац мадо је водио бриге о Французкој цркви и ни мало није к њој наклоњен био. Французка црква бида је бачена к ногама папе. Стари епископат био је сметнут и нови епископи иостављени. Време, које за тизг иде, ја прелазим брзо; споменућу само, да је још за време бурбона један Француски кардинад у научном дјелу устао у заштиту гадиканских основа и тиме наравно је директно негирао папску неногрјешивост, — ади није због тога никаквог порпцања пзазвао! Данас је Французка нацпја раздјељена у религијозном одношају на двје сасвим противоиоложне половине. До 1870 г. постојала је још такозвана диберално-катодичка странка, којој су нрипадади знатни н учени људп, који су унраво хришћански мислиди, али којп су одбацивали папалну систему и модерна сујевјерија. Ја сам много таковпх људи познавао, — са Моп1а1атћег(-ом ја сам у пријатељству био, — и по томе знам како су онп мисдилн и шта су они осуђпвалн. Сада у Француској нема више такових људн, тамо су само удтрамонтани или невјерци. Религијозност оних, који још вјерују, састоји се у дитнјама н црквеним демонштраццјама, дочим не знају више шта ће са пјелим Христом радити, то узеди су да обожавају једну част његова тједа у познатом култу срцаИсусова; даље долазе нриказивања разних мадона, чудесне историје и т. д. а најпосље такове ствари , које и у самој Французкој преварама називљу, као приказивања у Ха ЗакМе и ^оигАез. Овима који вјерују стоји на противуположној страни велика већина изображених људи, који су у себи сасвим безвјерни. Шианија представља нам сасвнм другчију слику. Почињући