Sion
724
— али безуспјешно. Даље развиће историје Италије имаће ведики упдив на установљење црквеиих одношаја. Окренимо погдед наш на другу част свјета. Америка дједи се на двје подовине, на датинску-шпанско-португадску*— и на ангдосакску. У Америци постоји једна ведика протестантска држава. У сајединењим држакама пма 6 до 7 мидијона рпмокатодика, већином ирдандеза; адп се број римокатодика јако смањује усљед упдива амерпканског протестанства. Много је мање у Америцп римокатодичких њемаца , пак и оно што их је, у другом се иди трећем кољену асимидира американским протестантима. Подожај римокатодика у Сјеверној Америци врло је добар, и ја незнам како би он згоднијп могао бпти, него штоје; они уживају такове сдобоштине, какове само желитн могу, — једно им само још недостаје, што би њима највећма годило, на пме, нпје им допуштено насидним средствима обраћати к својој вјери иновјерце. Римокатодици не образују у саједињеним државама ннкакав значајнп пди упливнп елеменат; они готово ништа не допринашају к духовном изображењу и к духовном животу народа- — И зато ја мпслим, да рпмски католицизам неће тамо никада никакве моћи или политпчког уилива имати. У јужној Америци све је римокатоличко. Али каква је исторпја Јужне Америке! Њена историја почпње тпме, што папа Александар VI дарива њене земље и многобројне народе шпанскоме краљу. Строго говорећи и вн , моја господо из сјеверне Амерпке> прппадате краљу Шпаније; јер и ваша отаџбина снада у папску демаркацијону линију. — При даривању имало се је тада у виду, да постану робовима народи, који те земље насељаваху. Страшно здо робства иаие су у Америку увели. Многи амерпкански народи били су сасвнм уништени. Ништа безчовјечннјег ја незнам наћи од поступања европејаца против јужно-американских житеља: то је најцрњи и најсрамотнији појав у новијој историји. Пређашњп шпанско-португалски посједи у јужној Америци сада су слободне државе. Са Римом стоје готово све у слабом одношају; папе су већ више пута повода имали јавно се противу њих тужити. Сама република Еквадор управља се подпуно по жељи паппној, — видићемо већ кодико ће и то трајати. У почетку ја сам о Њемачкој говорио. Кад би хтјео посебно о аустријским земљама говорпти, бојпм се да не бп досадан са мојим дугачким говором постао. Казаћу само да је данашња династија у Аустрији сасвим другчија у погледу религијозне толеран-