Sistem trgovačkog knjigovodstva

и т. д.: и ако би се она веома згодно могла употребити и у самој државној администрацији (што до душе још нигде није учињено), ми ћемо у току ових редака шмати пред очима вазда- само трговца п специфично

његове потребе. — Васколики рад ЗА производ је "из капиталне и радене снаге његове. Обе те снаге

међусобно се дошуввуЈу и ваља да стоје у хармоничној вези међу собом.

- Често (и обично) се дашава да капитална снага тртовчева није довољна да одговори бујности своје савезнице, радене снаге. — Ту се трговац испомаже позајмишом (вером, кредитом).

Позајмицом трговац појачава своју кашиталну снагу

туђим имањем, које, ш ако је туђе, сачињава ипак саставни део трговчеве главнице с том једном разликом од осталих делова главнице, што није његова —- трговца — неоспорна својтна. —

Трговачки рад у комбинацијама својим нема краја, он је неограничен и кадкад тако смео, како може да буде само дух човечији смео у свом полету. —.

Главница трговчева може дакле да буде двојака: она може да се састоји у вредностима, које су легална својина трговчева, п у таковима које нису његова, већ скојина других. — „Прва врета својине сачињава тако звано активно имање, или просто „активу“ „имовину“, друга врста је пасивно пмање, или у кратко дува „пасива.“— =

~ Тлавницу трговчеву несачтњава увек само готов

новац: она може да се састоји п из других предмета од вредности (робе, непокретности, покретности, меница ит. д.) па најзад и из самих рачунских односа дуговања п потраживања. =

"Извлишно је скоро да се напомене, да. трговац три почетку свога рада мора да буде „активан“, а то ће рећи: његова имовина мора да суде већа од дуга, пначе почетак његова рада не бн имао смисла. —

ИД (5