Sistem trgovačkog knjigovodstva

3. Постанак књиговодства.

У току векова развијала се трговина упоредо са животом народа, и што-она беше богатија облицима, тиме је п обично памћење људско све мање достизало да врши тачну контролу и да одржи јасан преглед, о обилато разгрананом, привредном раду појединца, којт би се њоме — трговином — пекључиво, као занатом занимао. — Појава кредита на пољу привреде, изазвала је још у већој мери потребу систематског бележења у трговини. — Свет се помагао, како је ко знао _и умео, но не без натеге па не и без сопствене штете. — Беше наступило крајње време, да се пронађе неки начин, по коме трговац да бележи ш води рачуна о свом раду колико прегледа ради, толшко и ради сазнавања тога, да ли му је и у колико рад његов напредовао и који правац његовога рада више одговара пнтересу његовом, да свој посао тако удеси и да му такав правац да, који би му стављао и вшше користи у изглед, а да на против напусти онај правац, који се показао као некористан, пли и као штетан. —

| Тој живој потреби трговачког света доскочио је један талшјански калуђер, научени математичар свога доба, отад Лука Пачиоло. == Он је дугогодшшња своја размишљања о томе ставио у известан систем п издао их је на свет као трговачко књиговодетво, у једној књизи, штампаној еколо 1494 у Млецима дакле ед прилике само две тодине по открићу Америке, у добу, када беше трровина у „старом свету“ не само већ јако развијена, него када стајаше на прагу тако силног полета, какав нико ни у сну немогаше себи замислити.

Књиговодство беше се брзо распрострло из Италије по Немачкој, Енглеској, Француској и Шпанији. — > Немачкој штампано је прво дело о књиговодству Тод. 1581, за тим и у Енглеској. — Сваки од тих писаца називаше своје дело о књиговодству „новим проналаском“, за које је и патент искао па И — добио. Вре-