Sistem trgovačkog knjigovodstva

12

"верштељ, веровник, кредштор. Дуговање је обратно од потраживања и онај што дугује јесте дужник, дебитор.

Означити некога (у његовом рачуну) да је поверштељ, да потражује, каже се: одобрити, кредитовати, "признати му нешто, за нешто га обестеретити ит.д. За означење рачунског односа „дуговања“ вели се у књиговодству: задужити га, дебитовати га ошптеретити та, стављати му на терет пи т.д.

а. О рачунила у књаловодству.

Теорија о рачунима и њиховој функцији у књитоводетву -= то је есенција „ове науке. -— Из рачуна је књиговодство склопљено, као зграда нека. Хтети бити књиговођа, а неимати права појма о „рачуну“ ју књиговодетву, значи примити се решавања каквог му драго математичког задатка, а незнати ни четири 'основна правила рачунска. = Теорија о рачунима — нарочито у двојном књиговодетву = подсећу нас живо на саму основу његову, на математику и то на: део њен о позитивним и негативним величинама. — | „Рачун“ у књиговодетву носилац је свију оних рачунеких односа, о којима до сада говорасмо. — Он није то исто што и обични рачун у трговини, који се од стране појединих трговаца шаље дужницима или падаје муштеријама ради контроле добро ерачуњеног пазара. То је друга ствар. — Рачун у књиговодству има да се сматра као неко живо и самосвесно створење које може неке извесне функције само да врши, које може да прима и да издаје, да услед тога буде „дужник“ и „ловеритељ“ т. ј. да ступа у рачунске односе. —

Функција „рачунска“ двојака је: Рачун с једне стране или „прима“ нешто, пли ступа у рачунски однос дуговања према другом: с друге стране, он пли „издаје“, или ступа у рачунски однос потраживања према другом. Тога ради „рачун“ у књиговодетву добио је п сходно оруђе којим ће те функције да врпшш, а то су ње гове две стране. — Једна, лева. страна одређена је