Sistem trgovačkog knjigovodstva

6. Рачуни у простом књиловодству лични су.

Џриликом разлагања о суштини простог књиговолства, видели смо, да. просто књиговодство води рачуна само о нашим рачунским односима према- лимноститас којима стојимо у трговинској вези. — Према томе и сви рачуни у простом књиговодству — лични су, за разлику од других, о којима ћемо имати говора на двутом месту. — | |

в. 0 функцији рачуна у простом нњиловодству.

Да учинимо један важан корак у напред, па да видимо, како функционишу рачуни у простом књиговодству. — У тој цели навешћемо неколико примера. —

1. Притер: Рецимо да смо продали „на веру“ М. Кршљанину 20 нових товара (по 100 к') сувих шљива, по 30 динара товар. — То чини свега 600 дин.

Кршшљанин нам је остао дужан. — Ми ћемо шре свега да му „отворимо“ рачун, у ком ћемо да означимо тај наш рачунски однос“ према“ њему. — Пошто Кр= шљанин дугује, ми ћемо да га задужимо у- његовом рачуну, или као што се у пракси каже, ми ћемо да заЛио његов рачун за вредност од тиа му „На почек“ шљива, дакле овако:

Дугује М. Кршљанин л ДЕ Потражује

За 20 тов. сув. шљива дин. 600:—

Шримедба: Ради бржег рада, ми ћемо у примерима од сада урачун“ увек да означимо са две пруге, Једном водоравном, а другом на ниже одвесном, која прву половише, — Ученика не треба то ни најмање да збуњује, што нису у рачуну сва поља као што ваља изпругана. —

Шрилмер: А. Андрејевићу продамо 1 бачву шећера, нето тежина 680 ко по 80 дин. за 100 к' (), што свега износи 004 дин. — Андрејевић нам поло-