Sistem trgovačkog knjigovodstva

____о ћемо пре свега постићи тим, да их водимо тачно, марљиво, чисто, разговетно, без брисања, радирања, лрљања п цепања. Џа најзад да (бпемо се обезбедили и нротив њиховог (бројног) нестајања, што би се врло лако десити могло, када бисмо све рачуне на појединим листићима хартије водили, у ком случају и верност њихова исказа крај све чистоће, тачности п разговетности њихове, не бп била „узвишена над сваком сумњом“, јер се један рачун (иначе правилан) у _ случају крајње нужде може заменити другим, памајсторисаним (дакле преваром) — да се свему томе стане на пут, уобичајено је, па је за тим п законом наређено, да трговац све „рачуне“ води пекључшво у једној, добро увезаној књизи, које листови мора да 6у снабдевени текућим бројем, да су прошшвени јемственшком, (коношцем) чији крајеви морају да ву на првој пли последњој страни увезани п судским печатом тпритечаћени. Та књита зове се у трговачком језику „Главна књига“, или „Партијалник, = (Налрфђиећ).

(Ово нам је даћтле прва ћњига 9 књиловодству, С којољ сто се упознали.

2. 0 рачунским односима. са обзиром на њихове рокове.

(Промена имања по вредности њедовит делова У „времену.)

Како постају рачунски односи пмали смо прилике да промотримео. Они су мето тако разнолики по своме узроку, као што су разноврени по по трајању своме.

Дан, ког истиче који рачунски однос, када он мора да престане уншштењем или преобраћањем у други који однос, када је тај однос платљив (нем. хаћ а) — тај дан је рон том односу (Зсадеца — скаденција).

Вредност ражунског односа по времену зависи од веђе пили мање удаљености његовог рока од дана, којега је он постао. Што му је удаљенији, дужи, рок, тиме је п вредност његова мања; напротив, она му је тим већа,