Sistem trgovačkog knjigovodstva

„Књиге првих бележака.“ Како нам пак једна од тих књига, и то она у којој се бележе само контантни послови (послови за готов новац), у исти мах даје рачуна и о кретању наше готовине, вршећи уједно и дужНО Остра готовог новца, ми Кемо сконтрисање новца. и прво бележење контантних послова да спојимо у једну књигу, у „Књигу Благајне.“ Е

Пошто пак при сваком послу, који се не обави готовим новцем, а тиче се промене нашег имања ма у ком погледу, морају да постану и рачунски односи, који _ би се иначе морали у засебну књигу пепшепвати, то ћемо и прво бележење повремених послова (без готовог новца) са бележењем рачунских односа спојити опет у једну књигу, којој ћемо да дамо назив „Дневник.“

Те две књиге „Ањша Блалајне“ (пли „Дневник Благајне“) и „Дневник“ (пли „Дневник повремених послова“) казују нам повесницу свега што се у једној трговини као трговачки посао обавило, оне су огледало целокупној радњи трговчевој.

· Пошто пак рачунски односи постају по некад п код послова са тотовим новцем, а морају се у „Дневник“ као рачунски односи забележшти — нама је карактеристика тих двеју књига тек сада јасна:

У „Ењизу Благајне“ долазе сви послови обављени готовим новцем, без обзира на то, има ли при томе каквих рачунских односа пли не.

У „Дневник“ долазе сви послови, услед којих еу постали рачунски односи, без обзира на то, да ли су ти послови обављени готовим новцем или не.

„Ењигу Благајне“ већ смо упознали као сконтро готовог новца. (Види стр. 26.) “)

%) Пошто ве рачунски односи, као што сад већ знамо, књиже у Дневник, то онда у Књ. Благајне отпада она колона за позив на Тлавну Књигу, јер се рач. односи из Благајне посредно, преко Дневника, књиже у Главну Књигу и Књ. Благајне је онда само сконтро готовог новца. (Види стр. 26 0. књ.).