Školski glasnik

Бр. 1.

КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ. Време је да се и о овој грани књижевности у нас, поведе мало озбиљнија брига. У просвећенијих народа оснивају се удружења која воде бригу о томе, у нас ни поједнни прн.шати кљижевнини не посвећују томе пажњу. Последњих година опажа се у нас неки мали напредак у томе,. од како се ночела бавити том књижевношћу неколицнна учите.т>а у Србији. Но то је све још почетак почетка, и да немамо на том пол.у радова чика Јовиних, и из ранијих година радова чнка Стевиних, изгледало би, да тек сад почињемо стварати основ тој ки.ижевности, Док Немци имају на том полу угледне књижевне величине као што су: браћа Грим, Хај, Рајник, Хофман (Фалерслебен), Дифенбах, Шмит и др., а у новије доба угледан број одабранпх с.премних књижевника; док Французп имају на избор стварп :;а своје чптанке пз дела Фене.тоновпх, Додеових, Золпних, Марије ПапКарпантје, Ренара, Малота, Анатола Франса, Бернардина де Сен-Пјера, Дроза, 11јера Лотија и многих других на гласу књижевника, у нас оспм чика Јове, чика Стеве и неколико учите.га, раде на дечјој књижесности — гимназисте. Лепе стварп! Зар узданпцп народној не треба посветптп мало вшпе пажње? Зар нашп признати песници не би могли посветити мало времена проучавању душе детиње и живота детињег, те тој књижевности дати полета? Зар наши уметници-сликари не би могли и на том пољу развиги своју уметностг Та кад је могао чика Јова, проучити немачку књижевност за децу, и из ње пренети оне многе краспе песмице од Хаја, Рајника, Фалерслебна, Грима и осталих, зашто да се не нађе још која српска песничка душа, да српској деци засветли мало светлијим песничким лучем, него што су они гимназијски песнички жишци. На тој књижевној пијаци у нас, нема никакве малте. Ту улази сваки слободно без икаква опреза, да ли ће га неко потегнути на одговор, за његову недозрелу робу. Р1аша српска књижевност по дру-

Стр. 9.

гим струкама, није тако баш у повоју, да не би требало да и овој врсти књижевна рада — књижевности за децу, поклони пажњу и створи једно ма и мање средиште, које би давало правац томе раду и критички одабирало оно шго ваља, те тако стварало бо ве и подесније прилике за развитак те корисне књижевне гране. У напреднијих народа постоје критички одбори, којп оцењују шта је добро, а шта није. Таке би критике требало мало нами, но пре тога требало би у нашим књижевним средиштима, књижевнпци праве спреме, да проуче ту врсту књиге у других напреднијих књижевности, да стварају на том пољу дела од трајне вредности и тиме развију онај рад, којем је управо чика Јова ударио темел. са чика Стевом, и да унесу у њега свежа живота, те га подигну на ону висину, која му доликује, а која би и њима и народу служила на част. Лепо је имати добру вољу у неком раду, као што се то види код већине наших књижевника, који раде на дечјој к IМТ311, али покрај добре воље у многом послу треба још много што шга, а тек у овом књижевном послу за децу треба много, што не може дати само добра воља, него уз темељну студију још и дух, којп свему живот даје. За овај мах само указујемо на несрећеност Овога рада у нас, а подесном приликом још ћемо и подробније повести реч о овоме. И. Т. Нсдагоипш нрсгл^д. Србија. {Темељаи иреображај народног образовања.) Нсдавно је позвао шпшстар просвете Јов. П. ЈовановпКа учитеља н уредника „Просвсте" у Крагујевцу н саопштно му намеру у корнст ре(|)ормисаља основпе наставе. Данашња школска обвеза од четнрн године не одговара у довољпој мсрп просветнпм потребама. С тога бп мннпстар хтео, да се уведе шестогодпшња иТколска обвеза за опе, којп не продужују учење у средњнм заводпма. После свршене основне наставе увело би се обвезно школовање до 18. годпне. оа ово су погребпа п већа иовчана средства, с тога мпнпстар тражп повишење државнпх пздатака за школе. У прошлој годпни предвпђено је на школске потребе у државном

ШКОЛСКП ГЛАСНПК