Školski glasnik

Стр. 26.

ШКОЛСКИ ГЛАСНПК

Бр. 2.

Ко ће, дакле, целу прииоветку да приповеда? (Да се приповетка у памтењу што боље учврсти, може учитељ овде, још једанпут прпповедати целу приповетку без прекидања (сва четирп одељка: а, б, в. г,) али тачио оним речима, као први пут.) Долази поука: Из те приповетке можемо научити, какво треба да је дете према евојим родитељима. Шта је учинпо Јоеиф кад му је отац што наредио? — Поелушао га је. — Он је оцаувек слушао п свагда му је чинио радост; он је п ош т о в а о евојег оца. — А како се владала браћа Јосифова? — Браћа Јосифова ниеу никад ничим обрадовала оца. — Каква су, дакле, била браћа Јосифова? — Браћа Јосифова била су зла. По чему се види да су браћа Јосифова била зла? Браћа Јоеифова била су по томе зла. што еу хтелп да убију Јосифа. — Зашто је Јаков увек шиљао у иоље по некога да их надгледа? Зато, што браћа Јоеифова многг пута нису радила онако, како им је отац наредио. — Како се, дакле, они владали према своме оцу? — Они н и с у слушали оца. — Па како треба деца да се владају: Или као Јосиф или к»о његова браћа? Добро и побожно дете увек се тако влада, као што се Јосиф владао. — За то је Бог оставио баш деци једну заповед, у ко^ој им јерекао, како треба да се владају према евојнм родптељима. Сад ћу вам рећи ту божју заповед: „П оштуј оца свога и матер с в о ] у, да тидо бро буде и да дуго поживиш на земљи!« (Ово ће се поновити впше пута да деца добро упамге). Ако хоћете, дакле, да вам добро буде док сте жпви, треба да поштујете евоје родитеље, да их увек слушате и да им тиме увек чпните радост!

Изшитај о стању школа у епархији темишварској. (Продужење). 10. 0 усиевању дечјем. Кад имамо у впду, колико је било изоста^ања од школе, онда нам се само каже, да је то морало утецати и на успех дечји. Бројке о томе још боље ће нам показати тај утецај. На крају г '>дпне пплагала еу деца разреде овако: I. р. 1913 м. 1727 ж.; П. разр. 1434 м. 1144 ж.: Ш. разр. 1080. м. 851 ж.; IV. р. 728 м. 533 ж ; V. разр. 243 м. 159 ж ; VI. р. 30 м. 14 ж. ; евега 5425 м. 4349 ж., заједно 9747. С успехом су свршилп разреде: I. 1818 м. 1535 ж.; П. 1348 м. 1159 ж.; Ш. 1105 м. 789 ж.; IV. 726 м. 535 ж ; V. 265 м. 167 ж.; VI. 30 м. 14 ж. свега 5306 м. 4240 ж, заједно 9646. Кад насупрот овом последњем броју истакнемо, да је било за школу обавезне деце, осим оне, која су била из каквог узрока опро-

штена од похађања школе — 15.788 оро, он^а излази, да делом није ишло у школу, делом није с успехом разред свршило 6142 оје деце а то је 38.88% —• више него једна трећина одјкјпног броја. У овом погледу пма се ј( ш много и много ревновати и радити. да се стање тако попррви, да иоле може задовољити. Родитеље треба упућивати, да истпнски воле децу и да за њихово добро све жртвују, само да их изведу на пут и да од њих направе корисне члано! е народа и друштва и добре синове отаџбнни. При том треба им истицати пред очи, да то нпкако не могу постићи, ако не дају децу да уредно иду у школу. Нека се дакле, одричу оних незнатних користи, што их могу иматн од деце код куће, док их од школе задрже. Ово треба да се говори народу у црквама, у школама, на забавама, у свагдашњем животу. То треба да им говоре свештенпци, учитељи и ева остала интелигенција народна а тако исто и сви другп Србп, који знају шта вреди просвета и за појединце и за народе. О томе треба да сепише поч. в од читанака па у све календаре п друге народне књиге и народне листове. Тако пробуђенн родитељи створпли би сасвим друге бројеве у статистичким податцима о похађању наших школа и о успеху о њима. Успех ће се одмах поправити, чпм деца пођу уреднпје у школу. Но осим тога треба ј<»ш да деца имају и књиге п другу опрему одмах чим дођу у школу. О том школски одбори треба најревноеније да воде бригу, јер ово је други од најважнијих услова за успех. Даље важан услов за успех је још и то, да се учитељству по могућству даје што мање разреда и што мање деце, а учитељство опет треба да настоји, да деца у што већем броју прелазе из млађих разреда у старије. II уредно похађање пофторне школе спада у најглавније услове за добар успех. Кад би се сви овде споменути условн испунили, ето да нам се шКоле за најкраће време подигну на узорну виспну. 11. Здравствепо стањс демје. Оспм мањих болестп, као на жалост сваке гоДине и у 1904/5 ој школ. години бнвало је међу шкг»лском децом и заразних болести. 3' по неким опћинама нпсу ове ступиле у већој мери, али у по неким морале су због ових, школе да се на неко време затворе. То је било у 8 опћина и то у: Срп. Св. Мартону, Мокрину, Срп Елемиру, Батањп, Кетфељу, Нађлаку, Торњи, Карлову. С изузетком још 2 — 3 опћине, где је оеим горњих 8 опћина стање здравља као лоше забележено, у осталим опћинама стање здравља забележено је као добро. Но и ма да је стање здравља у већини опћина обележено као добро, ппак се не може рећи, да је у истини тако. Међу нашом децом