Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 123.

које гласи: „да се то питање предложи на расправу у заједничкој седници сва три збора. Као главна тачка да се истакне тражбина: да се заједничко зборовање не ограничи на бачка три среза, него да се одржавају заједничке седнице свих зборова у митрополији." На основу предлога Е. Павковић „0 народној ношњи", усвојено је без даљег раснрављања о томе, мишљење управног одбора које гласи:,, Одбор не запоставља ово нитање иза осталих важаих питања по наиредак нашег народа, но држи : да му ово вије подесна основа како је у предлогу означено. Одбор у овом предлогу г. Е. Павк. не види ништа позитивно истакнуто, уз то одбор држи да се тако важна питања не могу тако лако решити самим одушевљењем, него би ту ваљало имати пред очима смишљен правац по којем би се поступило. Но и у најбољем случају, ни поред најеистематскијег рада у овоме питању, одбор држи да би се врло тешко могли постићи стални резултати, јер то питање засеца у прогрес национално економски, који је сада доспео у овај стадијум носле преображаја дужег од једног века. А према развитку индустрије и екомомског положаја народног, а тако и културе, сва је прилика да ће се то све и боље развијати. Питање је, дакле, где су границе том за ступању народне ношње? Није ли посредиитај захтев, да се и мушко народно одело носи као и женско? јер то би била конзеквенција те идеје. Јесу ли данашње радне прилике подесне за то, да се један већи део времена посвети домаћој Фабрикацији одела, а ва штету другог рада од којег зависе животне потребе? Даље још морало би се рачунати, исплаћује ли се то израђивање, код данашње много јеФтиније индустриЈе, иа ма и нешто лошије? Јошуз то морало би се рачунати и с тиме, је ли према данашњем развитку рада подесно то одело и за сваку температуру и за сваки рад ? А тек ваљда не би ишли за тим, да измишљавамо неку нову ношњу у корист народних рукотворина. па ма се та ношња и не употреб љавала практично у сваком случају. Ко би од интелигентних мушких н. пр. ишао у сукну и зими лети, или ваљда лети у кошуљи и гаћама ? Како би се то тумачило међу овим културним светом? Међу сељацима иак то није потребно ни ширити, јер они се и сад носе према потреби својег рада ?

А кој а би од наших интелигентних женских усвојиле народно женеко одело из Славоаије, Србије, или оно око Скопља. Били напослетку имало и емисла да се сад у маси враћамо на то ? Културан развитак сам доноси собом и развитак укуоа у ношњи. Према свему томе главна сврха рада не би била то, да се на што широј основи пропагише народна ношња, него да се што јаче развије делатност у том правцу, да се на ношњу не троши сувише и излишно. А ту не могу учитељи сами утицати, јер прилике које су око народа, јаче делују него сва најбогатија говорничка речитост учитеља и учитељице. У оеталом пример и овде много пресуђује, а овај одбор види да се ви сама предлагачица не држи својег предлога, јер и она не носи тако одело какво предлаже. Стварније би било да се расправља нитање : На кој и би се н ачинмогао сузбити раскошу ношњи, али не само у ратарском сталежу, него и у госноде, јер повод том раскошу дала су и дају госнода и госпође, а нису га измислили сами ратари и њихове жене и девојке." Д. Ружић приказао је методеки поступак у првој настави читања фономимиком . За тим је нредсед. збора Ђ. Михајловић приказао нека главнија начела у методу чисто Фонетичком, који све више осваја земљиште код западних методичара и изнео психолошке недостатке у фономимици. Осим тога су расправљали о том поступку М л. Ђурошевић, Ђ. Милић, К. Миловановић Ана Ђурошевићка и Зорка Димићка. Напослетку је усвојен предлог Ђ. Милића да се становиште овог збора Формулише овако: „Овај збор не ради за сада фономимиком , али с обзиром на напредно становиште у погле^у слободног избора метода у настави, свакоме члану оставља се иа вољу, да према свом избору ради методом који му је ио вољи." У ногледу руковођења и расправљања у заједничким седницама сва три збора у бачкој, решено је да се прихвати предлог управног одбора овог среског збора. Предлог тај штампан ј,е у 7. бр „Шк. Гласника." У емислу тог предлога изабран је у овој седници кандидат за председника заједничкој седници и два члана у управни одбор заједничке седнице. Предлог ст. бечејског срееког збора за расправу „0 коедукацији" није дефинитивно прихва-