Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКМ ГЛАСНМК

Стр. 125.

Предлог среског учит. збора сомборског: „0 одржавању заједничких седница зборских" збор је свестрано претресао. — Учит. збор старо-бечејског среза изјавио је 1. да је и он за заједничке зборове. Ал не слаже се са иредлогом сомборског, односно новосадског среза, да се те заједничке седнице држе сваке године, него периодично сваке 2 — 3 год. Разлози који су га руководили да донесе таково решење јесу : За ову једну деценију како није било заједничких седница, није било горућих онштеважних ствари за претресање. (? ! Ур. ТТТ- .Г") — Доказ је томе што за заједничку седницу после 10 година имамо само три тачке. Друго треба мало штедети и џеп народни. Колико би н. пр. потрошио учит. збор само града Сомбора, да се заједничка седница закаже на ир. у Сегедину ? — У случају. да виша власт нареди да се морају похађати те заједничке седнице, цркв. опћине не ће давати учитељима дневнице, учитељи без деевница не ће ићи — као што у нашем збору и сад I бива. — (Петровосело је против дневница апелирало чак на министарство. А има још таковах општина.) Па како ће онда изгледати те заједничке седнице? У погледу председништва на том заједничком збору, збор старо-бечејског среза не прихваћа предлог како одбора сомборског учит. збора, тако исто ни предлог новосадеког, него стоји на том становишту, да: у ком ее срезу држи збор, председник тога среза да буде и иредседнк заједничке седнице, а остала два нредседника да буду потпредседници. — Тиме би се избегла некорисна дангуба око избора председника; а постигло би се оно што жели новосадски срез, наиме, да иредседник не буде увек једно исто лице.*) — Становиште своје мотивисао је збор овако: „Природао је, да би еваки збор евога председника кандидовао за заједничког председника (зато га је и бирао за свога иредседника, јер држи, да му је он најврснији члан); а морална је дужност сваког члана појединих зборова, да гласа за евога председника односно кандидата. Према томе би био увек заједнички председник — председник најмногобројнијег збора". За заједничку седницу да ре®ерише : „0 фономимици" нримио се г. Јанко Ћоеићучитељ сегедински; „0 дисциплинарним правилима" г. Јов. 3. *) Новоеад. срееки збор није тај разлог навео. „УрШк. Гл."

Медурић; „0 учитељској појачкој дужнооти" не ће се расправљати, јер појати мораш — па крај. (То ћемо још видети! Ур. „Шк. Гл.")

Преглед књига. Рас1адодЈ8сНе МоподгарНЈеп, ћегаи^е^ећеп уоп Вг. Е. Меишапп. Т. 1 >аш1 паз ВесНаИеп ипс! Уегдезвеп ћеЈ Ктс1егп ипс1 Егуасћзепеп пасН ехрептеп1е11еп 11п1егбисћипдеп, лоп Г)г. Раи1 В. Вас10бба\л/1је№!1бсћ. Уег1а§ ОМо Метшсћ. I^ стјјх Ј о -. 1907. Рге18 5 Мк. Предговор овом делу напиеао је др. Е. Мојман. Он вели: „Колико вреди овај рад госп. др. Радосављевића, сваки ће знати оценити, који познаје праксу у експериментисању око памтења. Овим му јавно одајем најискреније хвала на неуморној истрајности." Н. Зсћегег пише о исихолошком питању које расправља др. Л. РадосављевиК, ово: „Експериментална педагогија, поклонила је нарочиту пажњу памтењу и забораву наученог градива; и овде се доказало много пута оно, што је искуство већ утврдило. Утврђено је, да недоволЈво решавање кућевних задатака, који треба да се реше по иамтењу наученога, у много случајева може се протумачи непажњом; исто тако и индивидуална разлика у брзини учења, често се своди на јачу или слабију пажњу. Тиме је јасно. да се градиво без смисла лакше заборави, пего оно са смислом ; јер је код о: ог последњег уз интересовање и пажва јача која је с њиме у вези. У настави увек ее мора имати на уму, да у оквиру одређеног времена само једна извесна количина душевне енергије стоји на расположењу, која се дужом уиотребом истроши. Тако се може протумачити ванредно брзо наиредовање код напаметног учења већих количина наставног градива. Код таког градива, за које треба дуже времена да се научи, добро је да се не дели време учења на дуже паузе. Али се мора имати на уму, да што се више узима у помоћ понављање за напаметно учење неког градива, у толик ) мање пом*же ново понављање даљем напамет ом учењу истога, тако да постоји известан максималан број понављања. и кад се то једном иостигне, даљим понављањем неможе се повећати. Индивидуалне разлике које овде важе, своди експериментална педагогија на разлику т. зв. типова у памтењу (типови представа и очигледности). Међу њима су нарочито