Školski glasnik

Бр. 9.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 137.

тева. А и иначе би требало подићи учитељске школе у Сомбору на виши ниво, него што је то данас. Борба за наш националан оистанак у Угарској захтева од нас све јаче културне снаге, па и учитељске. Нарочито кад се она ето води по сред наших народних школа. Треба спремити наше учитеље за ту националну и културну борбу и у школи и изван ње. Зато треба поред осталог нобољшати и учитељске школе. У Сомбору са двоструком нро®есорском колегијом, са толико српских учитеља и интелигенције и са доста културном околином не би требало, да то буде немогућа ствар. У Пакрацу, морали би сиромашну и слабију културну околину надокнадити врло добри ироФесори и ваљано уређене учитељске школе. Наше школске власти треба да се за то иобрину. Хоћу још да епоменем нешто о срп. женској учитељској школи у Хрватској и Славонији. Као што је познато решио је наш автономски сабор, да се та школа укине. Ја држим да то није требало учинити, па ни за случај, да се место ње отвори друга српска школа. Нама треба женска учитељска школа у Хрватској исто толико, колико и она у Угарској. Њу нам не могу надокнадити загребачке милосрднице и земаљски лицеј. После саборске одлуке и некако против ње покушало се од стране наше школске власти, да се добије дозвола од земаљске владе за коедукацију у учитељској школи у Пакрацу : да се дакле на неки начин спасе и женска учитељска школа. Не знам, како се у томе успело. Држим, ако није друкчије, да би и то било добро, па и за ре®орму учитељске школе у Пакрацу. Морала би се, а и могла би се у том случају и лакше спровести. У сваком случају треба одржати и женску учитељску школу у Хрватској и Славонији. Разуме се и понравити је, реФормисати као и остале. Потребном и ваљаном савременом реФормом наших учитељзких школа поправићемо и наше учитеље, а тако и народне школе и у многоме народно образовање. Јена, пред Ускрс 1908. М Ј.

Педагошко преглед. Турска. Све основне школе у Турској деле се на два главна дела: „опште" (државне) које издржава држава, и „посебне" (општинске) које издржава општина. За отварање једних и других потребна је дозвола. Опште основне школе. У свакој махали и селу мора бити основна школа. Где има хришћана и мухамеданаца, ту се отварају школе за обе вероисповести. Трошкове за подизање школских зграда као и за учитељске плате издаје муариФат (просветна унрава) т. ј. за државне школе, а за општинске издаје општина. Учитељи се ностављају по прописима законским. Васпитање у осн. школи траје четири године. Мушка деца почињу ићи у седмој години па до једанаесте, а женска од шесте до десете. Настава је обавезна. А? о родитељи не шаљу децу у школу, после једне опомене кажњавају се новчано од 5—100 гроша. Овај се новац даје школ. управи. Ако ово не помогне, суд предузме мере и цримора родитеље да шаљу децу у школу, Деца телесно или душевно болесна не нринуђавају се да иду у школу. 0 празницама школе не раде. Програм основних шкала. У првом разреду се предају ови предмети: буквар, мала читанка, куран (свето писмо), рачуница, и писање недељно 22 часа. У другом разреду : куран, (веронаука), рачун множење, делење, сабирање и одузимање, и проиис; недељно 22 часа. У Ш разреду : куран, веронаука, пропов. о поетању света, рачуница, граматика, писмено вежбање: куран, историја турска, земљопис, писање (краснопис), недељно 24 часа. У девојачким основним школама исти предмети са женским радом, а у сеоским школама и земљорадња. Мере за оцењивање успеха су ове : (10) и (9) одлично (8) врло добро, (7) скоро врло добро (6) добро (5) скоро добро, (4) слабо, (3),' (2), (1) су оцене понављања ако их добије дете из 3 предмета. Сваки изостанак ученика, ако га не оправда, кажњава се. Ако ученик учини 90 изостанака ма из каквих узрока, понавља разред. Ученици који су за похвалу објаве се међу њиховим друговима а и известе се њихови родитељи. Тако се исто поступа и са рђавим ученицима. Почетком јула предавање преетаје; ученици се припремају за испит. Шк. управа одреди ревизију која присуствује испитима. Ио свршетку испита,