Školski glasnik

Стр. 166.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

VI Типови памтења у деце. Ток мисли непреетанце ради; но већи део аегових сегмената пада у неизмерни поеор заборавности. Некоје од тих меморија није кадра да оживи моменат њиховог проласка у току свести. Друге опет меморвја држи за неколико момената, сати или дана. Трећи опет остављају трагове, који се не дају затрти, и помоћу чега ее они могу повраћати у свеет за целог живота. Да ли можемо протумачити те разлике? (Др. У ил ј ем Џем с). а.) Ексиерименти. а.) Примарно или неиосредно ауд и тивн о (слушно, акустичко) п амће њ е : Реците једавпут — пред разредом ове речи: 1.) пећ, 2.) тица, 3) коњ. 4.) брдо, 5.) нож, 6.) камен, 7.) дрво, 8.) капут, 9.) пушка и 10.) хлеб. Ове речп гзговарајте јасно и гласно свака три секувда у овом реду. Одмах пошго сте то изговорилп, реците деци да репродукују речи, које су запамтили и то ако је могуће по реду како сте казали. б.) Секундарно аудитивно памћење: Реците једном разреду серију од 10 речи и после 24 сата иштите да ионо ве што су запамтили. За време та 24 сата не сме бити никаквог говора о тим казаним речима, в.) Пр и м а р Н 0 в и з у ј е л н о (оптичко, видно) п а м ћ е њ е : Сукцесивно експонујте ове речи: 1.) грм 2) свећа. 3.) риба, 4.) сат, 5.) човек, 6.) књига, 7.) мост, 8.) перо, 9.) врата, 10) месо. Пишпте на школск^ј табли и нек је свака реч експонована за три секунда (експоновану р^ч треба одмах избрисати или покрити чим се почве писати друга реч) док се не сврши читава серија речи. Одмах иза избрисане последње речи захтевајте од ђака да реиродукују речи у експонованом, изложеном реду. г.) Секундарно визујелно памтење: Двадесет и четири сата касније иштите од ђака да репродукују речи које сте експоновали нрошлог дапа. Између секундарног аудитивног памтења и примарног визујелног експеримента треба да је размак најмање од једног дана. Име и презиие н доба треба сваки ђак да назначи на своме папиру.

б.) Класификација. Ова експериментална дата треба средити према полу и добу овако: 1.) број коректно запамћених речи ; 2.) број коректно запамћених речи али које нису но реду означене; 3.) број крњих (или изостав љених) речи. в.) Педагошка иитања. 1.) Да ли се моћ памћења (тубљења) и сећања мења у погледу на полигодине? 2.) Да ли је већи проценат визујелне или аудитивне меморије? 3.) Да ли је боље примарно или секундарно памћење? 4.) У којој мери утиче моћ ас цијгције н& ове типове памћен.а? 5.) На који начин уиливише аудитивно и визујелно памћење дечије на учење језика ? (Наставиће се.)

0 вокалној доузици у срп. нар. вероисп. осн. школи. Педагошка расправа. За вршачкв епархијски учит. збор, који је одрзкан у В. Гају, израдио: Лч за ТерЗИН, вршачки учитељ. (Свршетак.) А сад, да видимо, чега се треба држати у избору песама с обзиром на њихову садржину ? Сасвим је излшпно споменути, да текст мора бити строго моралне садржине. Речи треба да су одмерене према дечјем схватању. У том погледу дао нам је наш чика Јова неизцриив извор лепих дечјих песама. Деси се међутим и то, да се по неки пут једаа текст у нар. мелодији изостави, па се у место тог умеће други педеснији текст. Том приликом, треба поступати мудро, јер то се не може чинити без икаквог разумевања. Треба умети оценити, какове речи могу доћи на коју мелодију, јер то није све једво, ма како да се ради. За то се све то не може лако узети, те да то измењује свако, како је коме воља. Такав посао треба оставитп онима, који имају музичку спрему.