Školski glasnik

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 233.

Као главни смер раду на наставно — васпитном пољу спомиње се у извештају, да се учињеним расположењима за тим ишло, да се изнова утврде задаће и циљеви наставе и васпитања, а уједно да се истакну и друштвени задаци јавне наставе. Као најважнији посао спомиње се издавање новог наставног плана за државне и комуналне школе и упутство уз исти, као и ново упутство краљ. школ. надзорницима у предмету извршења закона из круга јавне наставе. За забавишта каже се у том извештају, да се комунална и вероисповедна забавишта у много мањој мари оснивају него државна. Ва основне школе пак спомиње се ово: Нови наставни план за државне и комуналне школе ступио је у живот почетком 1906.-7. школске године а наставни план из 1877. године стављен је ван крепости. Кад је нов наставни план грађен, позвати су многи и многи важни чиниоци (стручњаци, учит. зборови, држ Просветни Савет т. д.) да у том иогледу своје мњење кажу. Наставно градиво овде није повећавано, само су васпитни циљеви јасније истакнути: патриотизам, верс^о — морални правац, неговање и развијање воље у смислу ведрог друштвеног расположења и спремање за практичан живот. Као срество за неговање воље у горњем смислу узето је и цртање у новом правцу, наиме цртање по посматрању и по ирироди. За опће и газдинске ноФторне, даље за школе, где није мађарски језик наставни, праве се нове основе. Настава је увучена у борбу против алкохолизма. Издата наредба о том упућује и основне и средње н коле, да према узрасту дечјем у сваком разр ду говоре деци против употребе жестоких пића Као начин за ову борбу сномињу се: обавештавања, задржавање, застрашивање и пример. Исто тако је наређено путем наредбе, да се школе боре против сушице. Потиомагана је даље установа „Удружење младежи." Крајем 1905. године било је 561 оваких удружења, којима је циљ просвећивање омладине, која је свршила основну школу. Тако исто потпомагано је оснивање „Књижница за младеж," којих је крајем 1905. г. било 2.527. У погледу похађања школа споменућу из извештаја ове податке:

Крајем 1905. године полазило је школу од свију школообавезних 79^, није полазило 21%. Међу школообавезном децом народности су овако заступљене : Немци с 11.4, Словаци с 12.8, Романи с 16.6, Руеинис2.8, Срби с 2.5 и Хрвати с 1.1 ^-ом. По матерњем језику походило је школу: Мађара 81.3, Немаца 89.3, Словака 84.4, Романа 64.—, Русина 61*1, Хрвата 83 и Срба П.6%. Из ових података се види, да су Срби још пржлично заостали са похађањем школа, и да, на срећу, још нису на последњем месту у том погледу, него то место припада Русинима и Романима. Занимљиво ће бити да истакнем то, да је у целој Угарској у 1905.-ој години од укупних 16.510 основних школа свега било само 785 мушких школа осим тога било је још 800 женских школа а 14.925 школа су мешовите, и ма да XXXVIII. зак. чланак из 1868. године наређује, да се деца по снолу одељено уче. Ово је најбољи доказ истинитоети оне наше народне пословице, да „нужда закон мења." На име велики наставно — васпитни захтеви не могу се остварити са 6 разреда тако, као са 1. и 2 или 3 разреда, како се школе могу да поделе кад се деца помешају докле на против, док еу подељена по сполу, морају и учитељ и учитељица у појединим опћинама да држе по 6 разреда, а то је врло непогодно по успех у настави. II Број сри. иравославних душа у еиархији. По приспелим најновијим подацима било је 76.212 мушких и 70.641 женских, свега 146.853 душе. III. Врој деце. Од 3—5 година мушке 4584. жен. 4249, свега 8833 детета. Од 6 —12 година м. 9166. ж. 8890 свега 18.056 оро. Од 12- 15 година м. 3183, ж. 3139. света 3322 детета. IV. Број школских дворница. За забавиште има 14 дворница. За мушку децу има 62, за ж. 52 за мешовиту 105. V. Број учитеља, учитељица и забавиља. Учатеља је било 136, учитељица 76, забавиља 6. VI. Оироштено од похађања школе: 1., због телесних и душевних болести у редовној школи 72 м. 67. ж., у пофт . м. 26 ж. 26; 2., због удаљености од школе 194 м. 179 ж. у пофт . 68 м. 52 ж; 3., због нохађања туђих школа 330 м. 256 ж. у пофт . шк. 58 м. 39 ж;