Školski glasnik

ШКОЛСНИ ГЛАСНИК ЛИСТ 3Л ШКОЛУ И УЧИТ&ЉЕ -

Бр. 18. У Новодо Саду, 30. нове(*\бра 1908. Год. I.

САДРЖАЈ : Школске књижнице и учитељева лектира. — Модерно цртање, од Јов. Искруљева, из Врањева. — Индивидуалност. — Недагошке миели Емила Золе. ■— Школа и настава: Непосредна очигледност у природописној настави — Практичне обрадеГодина и годишња доба, од А. Пејића. — Из школске самоуправе: Рад Школ. Савета. — Преглед књига: Извештај о ерп. народним школама у Нов. Саду. — Белешке. —

Школске књижнице Пре неку годину, појавио се у среским учитељским зборовима јачи покрет за уређење месних школских књижница. Томе је донекле изишла на сусрет и епархијска школска управа и почело се у корист тога нешто радити. Но не видимо у томе интензивнија рада, који би показао стварна успеха, Школске књижнице су једно моћно средство, не само да шире просвећеност у народу, него да и учитељ помоћу њих, интелектуално упоредо иде, са осталим културним светом, а нарочито у својој струци да не заостане. Ако ће те школске књижнице, бити збирка скупљених разних књига без икакве системе, и ако ће у њима бити заступљени романи, песмарице и приповетке најобичније врсте, без циља и смишљене садржине, онда су таке књижнице излишне. Шта нама треба на томе пољу? Треба нам, да се у младим учитељским нараштајима, пробуди још у учитељској школи стална воља за читањем. Не можемо тра жити, да се млад, свеж и бујан живот учитељског приправника веже одмах за студију озбиљних педагошких дела. Али можемо тражити то, да уз лектиру најбољих песничких и приповедачких производа наших и страних, развије такав млад ђак вољу за истраживањем и жудњу за таким књигама, које му снаже интелигенцију,

учитељева лектира. развијају моћ правилног критичног погледа, а уз то га треба посредно руководити познавању и оних лепота и интересних појава књижевних, које су у вези са његовом струком и даљом спремом и образовањем. Таким путем развио би се већи проценат оних учитељских снага, које, кад се у младим годинама засите поетских књижевних производа, при прелазу у зрелије доба, траже лектиру која им даје реалнијег извора за унапређење своје стручне интелигенције. Учитељски кадар, у том правцу развијен, дао би знатна полета српској књижевности. С једне стране би, радом својим, попуњавао празнину у стручној школској књижевности, с друге стране, би као већма заинтересован, интензивније ширио сваку добру српску књигу, а посебно помогао, нашу, тако сиромашну, педагошку књижевност. Тада би школске књижнице изгледале мало друкчије него сад. На првом месту отпала би тврдња, да општина неће или не може, и за књигу заинтересован учитељ нашао би начина, да општина хоће и може, као што то и сад нађу сви они учитељи, који се интересују за развитак свој, за своју душевну потребу. У таком иовољном случају, школске књижнице билз би збирке књижевних дела од трајне вреднос-ти. То би помогло и унапређењу наше добре књиге са издавачке