Školski glasnik

* Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр 283.

Пета лекдија. А. Преглед рада. а.) Опажања. — У току године треба са ученицима оиажати у школској башти, авлији, или у башти кога ученика. Сва опажања треба заједнички бележити у један те®тер, којк смо зато приготовили. Ако смо опажали, онда ћемо ову лекцију лако с успехом обрадити. јЗ.) Шта треба опажати? а. Сунчани излазак и залазак, б. Дневни и ноћни лук сунца, в. Сен предмета, г. Топлоту у соби и напољу, д. Сунчани испон, ђ. Површину земље е. Теж чке послове. Б. Методички поступак. I. СТ8П9Н. — Обилази ли земља око сунца или сунце око земље? — По чему судиш да земља обилази око сунца? — Шта је еклиптика? — Шта је равнина еклиитике? — Како је на телурију нриказата равнина еклиптике? — Кад почиње код нас лето ? — Шта онда почиње на јужној половици земље? — Шта је равнодневица? — Кад пада иролетња, а кад јесенска равнодневица ? — Када иочиње код нас лето ? — Шта ондапочиње на јужној иоловини земље? — Кад је код нас најдужи дан, а кад је најкраћа ноћ? — Када почиње јесен? — Шга почиње тога дана на јужној половини земље ? ■Како стоји зелаљска половина према сунцу 21. децембра? — Шта иочиње тијем даном на северној, а шта на јужној половини земље. Шта смо све опажали током године? Излазак и залаздк сунца, дневни лук сунчев, сен предмета, топлоту, сунчани испон, површину земље и тежачке послове. Навештај. — Данас ћемо говорити о тим нашим опажањима. А. Пр&леЂе. II. степен. — а) Излазак и залазак сунца — Где смо опажали излазак и залазак сунца 21. марта? — У школск ј башти. Где смо то забележили ? — У нашем заједничком теФтеру — Како смо то забележили ? Нацртали смо кружницу — хоризонт, па смо повукли нолумер епрам источне тачке. — Како се зове оно место где сунце излази 21. марта? — Оно место, где сунце излази 21.марта, зове се прави исток. — Понови! —А

како смо забележили западну тачку тога дана? — Повуклисмо други полумера 21. марта? Стоје у једном правцу — чине премер. — Како се зове оно место, где сунце залази 21. марта? — Место где сунце задази 21. марта, зове се прави запад. — Понови! б.) Дневни и ноћни лук сунца. Какав пут описује привидни ход сунца но небеском своду? — На што наличи ? — На део кружнице. — Како се зове део кружнице? Лук. — Како се зове тај лук стога, што га чини сунце? — Сунчев лук. — Јест, а како се зове зато, што га видимо дању ? — Дневни сунчев лук. — А видимо ли ноћни лук сунчев? — Не видимо, јер је под хоризонтом. — Врло добро. Који је лук сунчев дужи 21. марта: дневни или ноћни? — Оба су једнака. —' Шта из тога завључујемо? — Закључујемо : 21. м а ртаданиноћ су једнако дуги. — Понови! в)Сен предмета. — Где смо мерили сен 21. марта? — У башти; мерили смо сен онога штапа, што смо га зато ударили у зем љу. — Где и како смо то забележили? — Шта смо онда рекли; како падају сунчане зраке на екватор? — Осовно. — Тако је; 21. марта сунце је екваторским становницима врх главе теменишта; имају ли дакле сен ? —Немају, Како падају зраке од екватора на север и на југ? — Што надају даље, то падају већма коео. Равнали се сен по падању зрака на земљу? — На коју страну пада сен изјутра, на коју у вечер, а на коју у подне? г.) Топлота. — Отвори нам заједнички теФтер — Н.! — Колика је била топлота у соби 21. марта? — А у башти. — Каква је дакле топлота почетком пролећа ? — Умерена. д.) Сунчани испон. — Где видимо сунце у подне? — Посред неба на највишем месту. — Како можемо друкчије казати? — Можемо казати : сунце врхује у подне. — Јест, а може се још рећи : сунце у подне кулминује. То упамтите! Како зовемо оно место, до ког се сунце највише иснне у подне? — Највиши сунчани испон. — С ког смо места посматрали највиши сунчани иснон 21. марта? Како смо то забележили ? ђ.) П о в р ш и н а з е м љ е. — Шта видимо почетком пролећа по баштама, иољима и ливадама? — Шта је о томе забележено у теФтеру? — Чита: дрвеће пупи, листа, цвета; лива-