Školski glasnik
Стр. 302.
ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК
Бр. 19.
Он је нристалица Икелеамера, Стез>ани-ја и Гразера, којима је нисме односно читање сноредна ствар, а главно им је развијање уметничког укуса и стваралачке моћи, особиту важност полажу на Фоеетику т. ј. изговарање гласова," неговање слуха, вида и т. д. И има ли кога у нас, да се са њиме у томе погледу не слаже? Само не треба заборавити, да је све то само припрема за учење читања и нисања и да та припрема траје код Кера неколико месеци, па тек онда приступа учењу читања и писања. А шта би нама рекли надзорници, да и ми тако радимо! Најпосле нама није ни нужно да баш толико време тропшмо у то, јер наша деца већином чисто изговарају речи и гласове, док је опште позната ствар да Немци ст->је на ратној нози са појединим гласовима. Најпосле то су врвне погрешке са којима се деца од памтивека рађају. С тога стојимо ми Срби ва ратној нози са гласом „х", Власи не уму чисто да искажу „с", а Немци не разликују „п" и „б" и т. д. Није задатак основне школе да исправља грубе недостатке и погрешке органске. Куда би нас то одвело ? Или хајд, да употребимо метод за глуво-неме! Али онда би најбоље било да има један припремни разред за први разред. Ја наглашавам, да ја нисам противан тој при нреми, али онда нека се преудрсе тставни планови. А не овако ми учитељи једно, а закон и надзорници друго. И онда је крај тај, да што год идеалније схваћа учитељ свој појив. тим мање успеха показива. За сада успех то је главно. У томе погледу ја овако мислим. Кад је већ законом одређено да деца морају да науче у првоме разреду да добро читају, онда нама учитељима не преостаје ништа друго, већ да порадимо на томе, да се измене закон. Али премда то нисмо кадри — јер нас законодавци не питају — то морамо да пронађемо начин, са којим ћемо што лакше и што темељније научити децу да читају и пишу. Г. Михајловић каже да је мој буквар по првим принципима Жакото-вим израђен. А ја велим нити је по првима, нити по последњима. Ја сам само узео главну мисао из тога метода а оно друго све је израђено по мојим замислима. А само сам за то рекао да је по ЖакотоФогеловом методу из^афен, да када би се кон-
статирала сличност, да не би ко могао рећи, е се ја китлм са туђим перјем. Да није израђен по првим принципима Жакото-вим најбољи је доказ то, што при учењу читања и пиеања не служи ми за подлогу један читав читалачки предмет као код Жакото-а. Да није ни по познијим приципима којима је Кер тај метод заодео, види се из следећега. Он је томе методу додао: 1 Да се држи предавање о ономе предмету чега је та нормална реч име н. пр. шешир. 2. Да се та реч анализира, наглашава. 3. Да се одпева једна песма, којасеодноси на тај предмет т. ј. на шешир. 4. Да се исприча једна приповетка, која се односи на тај предмет т. ј. на шешир. 5. Да се направи једна загонетка о томе предмету т. ј. о шеширу. Ја сам све то и?оставио, јер Келнер каже за тај Керов метод, да је то мрцварење дечјег ума. И има потпун) право, јер еве то не стоји у никаквој свези са учењем читања и писања. Из овога се види, да мој метод има само еличности са Жакото Фогеловим методом и по томе не може му се замерити што првим или познијим принципима Жакото-вим не одговара. Г. Михајловић моделирању — шлојду т-г признаје сваку вредност, ако се као предмет предаје, дакле ак > дете у првоме разреду — по министарском наставном плану — прави киФлу, перецу, срп, столицу, онда се развија дечја психа, укус и т. д. Аји , ако дете наирави писме „С" које је врло елично кифли , или писме штампано „ч", које опет врло личи на преврнуту столицу онда су то Базедовљеви колачићи. Базедов је еамо нешто Фалио, што његовим колачићима није дао име шлојд. Прављењу писмена од кита или иловаче замера за то, што је онда дечија пажња усредсређена нисмену а не гласу. Али немојмо заборавити ни то, да може бити неко у физиологији гласа ма како вешт, за то без вежбања у читању, неће знати читати. Г. Михајловић дозвољава да ее може еа мојим начином постићи да деца добро читају, али њему тога није доста за садашње доба, он хоће нешто идеалније. Ја оиет велим зар није то идеално, кад деца одмах од првога дана читају и то исто цртају? Мени је то главно и најважније да деца тако науче читати као што и ми читамо а то је, да не приписују никакву важност појединим писменима, да их не примете,