Školski glasnik

* Бр. 20.

номски напредак народа." б) Да би могло у нуниј мери одговорити својој дужности, с правом захтева, да му се коначно среди дотација у смислу тражбина свег аустријског учитељства, а то је: да плате учитељеке будуједнаке нлатама државних чиновника 11 — 8. разреда." Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пејић — Сарајево. (Свршетак.) Шеета лекција. А. Преглед рада. а Наставна средства. Телуриј и глоб. Наставно градиво, а. 21. јуна је северни ноларник 24 еата у светлу (дану), а јужни поларник -4 сата у та ми (ноћи). б. 21. децембра је јужни поларник 24 сата у светлу (дану), а северни 24 сата у тами (ноки). в. Кад је код нас лето, онда је северни студеви појас по више месеци у светлу (дану) ; а јужни студени појас по више месеци у тами (ноћи). г. Кад је код нас зича, онда је северни студени појас по више месеци у тами (ноћи) а јужни студени појис ио више месеци у светлу (дану). Б. Методични поступак. I. степен. —Кад су код нас дан и ноћ једнако дуги? — Како се зове једнакост дана и ноћи? Колико су пута у години дан и ноћ једнако дуги? — Кад пада пролетна, а када јесенска равнодневица? — Кад почиње код нас пролеће, лето, јесен, а када зима? - Шта почиње у те дане на јужној иоловини земље? — Кад је код нас најдужи дан, а када најкраћа ноћ? — На колико сати нарасте најдужи дан ? На 16 сати. А може ли дан да буде и дужи од 16 Сати?... Навештиј. — Има, децо, места на површини земље, где је дан и дужи од 16 сати, аи^.то тако и ноћ. 0 томе ћу вас данас иоучити. II. степен. — а) Дођи амо — II.? — Крећи стројгм и прикажи нролеће ! — А ти покажи глобим — Н.! Куда пролази граница осветљења ? — Меридијанским кругом. Шта из

Стр. 315.

тога закључујемо? — Дан и ноћ су једнако дуги. — Сад пазите на граниау осветљења, јер ће Н. кретати етројем док не покаже нролеће! Хајде — Н.! — Доста! — Шта је приказано на северној половини земље, а шта на јужној ? — Ј1ето — зима. — Повуци кредом границу осветљења да је боље видимо ! Гдеје северни пол? — У еветлу (дану). — А јужаи? У тами (^ноћи). - Докле се простире светлост нреко северног пола? — До успоредника, који је приказан испрекиданом кружном цртом. — Такоје. Ми ћемо говорити касније о томе успореднику, а сада знајте само то, да се зове северни поларник. Како се зове тај усиоредник? — Новуци га кредом унаоколо ! Сад ногледајте на јужни пол! — Докле се нроетире тама преко јужног нола? — До јужног поларника. — Повуци га кредом, да га боље видимо! — Крени мало стројем ! — Шта си ириказао ? — Да се земља окренула око осовине — За које се време окрене земља око осовине? — За 24. сата, — Је ли за то време сев. поларни круг дошао у таму? —• Није •, био је у светлу 24 сата. — А где је зато време јужни поларник? — У тами. — Кад буде на сев. поларнику дан 24 сата? — 21. јуна. — Јест, 21. јуна, када код нас почиње лето, тада је на северном поларнику дан 24 сата, а на јужном иоларвику ноћ 24 сата. Понови — Н.! — Понови и ти! — Још — Н.! б.) Крећи стројем даље и прикажи положај земље еирам сунца 21. децембра ! — Шта почиње сада на северној, а шта на јужној иоловипи земље ? Зима — лето. Где је северни, а где јужни нол? — Северни је пол у тами (ноћи), а јужни у светлу дану (дану) — Докле се простире тама преко северног пола? — До севериог ноларника. — А докле се простире светлост преко јужног пола? — До јужпог поларникр, - Крени мало стројем! — Шта си нриказао? — Приказао сам да се земља окренула око осовине за 24 сата - Је ли сев. поларник у времену од 24 сата дошао у светлост? — Иије, био је 24 сата у тами (ноћи). — А јужни иоларник? — Био је 24 сата у светлу (дану). Шта имамо дакле да упамтимо о осветљењу ноларника 21 децембра? —• 21. дсцембра је на северном иоларнику дан 24 сата, а на јужном поларнику ноћ 24 сата. — Понови. Још — Н.! -

ШКОЈ1 КИ ГЈ1АСНИК