Školski glasnik

Сгр. 316.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 20.

Претрес. — Како су нагнуте земаљске осовине сирам сунда 21. јуна? — Који је пол у светлу, и који у тами ? — На ком је иоларнику 24. јуна дан 24 сата? — Штајеутодоба на јужном иоларнику? — Кадје дневна светлост24 сата на јужном иоларнику? — Шта те онда на северном поларнику? в.) Прикажи телуријем ноложај земље снрам сунда 21. марта ! — А ти покажа глобом — Н.! — Које је годишње доба приказано на северној, а које на јужној ноловини земље ? — Реци дуживу дана и ноћи на земаљекој површшш ! Јесу ли дан и ноћ једнако дуги на свим иаралелама? — Јесу. — Крећи стројем дање и ирикажи положај земље спрам сунца 21. јуна, али полагано, да можемо носматрати границу осветљења! Доста ! — Куд I иролази граница осветљења ? Докле се нростире светлост на другу страну иреко северног пола? — До сев. ноларника. Јели светлост од једном тамо дошла ? — Није; дош.1а је иостепено. — Колико је до сад био северпи ио I у светлу, а јужни у тами ? — Три месец'-'. — Добро. — Крећи стројем даље, а ти помичи глоб и прикажите положај земље епрам сунца 23. септембра ! — Где је граница осветљења ? — Светлоет се повратила еоне стране севераог нола, а тамо с оне стране јужног т-ла. Колико је но томе био северни пол у светлу (дануј ? — б месеци. — А где је био јужни пол за 6 месеци ? — У тами (ноћи). - Добро. Сад ћу вам нешто казати. Овај престор на земљи, од северног иоларнша до северног нола, зове се еев (тудени нојас, јер је ту вазда студено Понови! — Простор нак од јужног поларника до јужаог пола, зове се јужни студени иојас. Реци тако ! — Ми ћемо о тим појасевима носле ј чити, а еада само знајте, како се зову. Колико је даклс северни студени појас у светлу (дану)? — Шест месеци - пола године. — А шта је на јужном студеном иојасу за то време ? Тама (ноћ). — Је ли се вазда једнако видело у северном студеном појаеу? — Када се видело најбоље? — 2'. јуна. — Колико дакле траје дневна светлост у северном студеном појасу ? — Пола године (шест месеци). Тако је, али ви знате да је земља на половама сплоснута; како се онда тамо дели дан од ноћи ? — Вр;о споро. — Да зато тамо траје зора близу два месеца, а исто тако вечер (еумрак) два мјесеца, док остало време отнада на прави дан.

г.) Крећи стројем даље и прикажи иоложај земље спрам сунца 21. децембра! — Покажи и ти глобом — Н.! — (Исти поступак, као и нод в). Утврђење. — Кад је северна половина земље већма сунцу нагнута него јужна, онда је у северном студеном иојасу ио више месеци ноћ, кад је јужна половина земље већма сунцу нагнута него северна, онда је јужном студену појасу по више месеци дан, а у северном појасу по више меседи ноћ. Претрес. — Колико траје дневна светлост у северном студеном иојасу ? — Када? —• Шта је онда у јужном студеном иојасу? — За ког је годишњег доба северни студен појас по више меееди у светлу, а јужни но више меееци у тачи? - Које је годишње ^оба код нас, кад је северни студени појас у тами, а јужни у светлу ? III. степен. Зашто дан и ноћ нису вазда једнако дуги? — Зашто еу лети дани дужи, а ноћи краће? — Зашто еу зими ноћи дуже, а дани краћи? — Зашто се зими светлост нростире преко јужног пола? — Зашто се лети светлост простире преко северног иола ? Зашто је северни пол у светлу, док је јужни нол у тами. IV. степен. — Кадје на северном поларнику 24 сата дан, а када 24 сата ноћ? — Кадје најужном ноларнику 24 сата дан, а када 24 сата ноћ? — Кадје у северном студеном нојасу по више меееци ноћ? - Кадјеујужном студен о м п о ја с у н о в и ш е ме сеци д а н, а к ада н о више месеци ноћ? V. степен. - а.) ГраФички нриказ. Учитељ нацрта иоложај земље спрам сунца 21. јуна и 21. децембра, а Јченици прецртају у своје бележнице. б) Домаћа задаћа. — Израдићете цртеже на цртаћој хартији иомоћу шестара и равнала !

Преглед књига. Француска настава. Наиисао др. Л. Бетген. Превео с немачког Павле Ј. Мајзнер. У Београду 1908. В. 8а 64 с. Цена пола динара. Садржај : I. Увод. — II Циљ француске наставе. 1. Захтсви. 2. Извођење и оснивање уоиште; везивање идејалних и практичних за-