Školski glasnik

Бр. 1.

бити све незабрањене књиге, брошире и повремени лиетови, који нису забрањени владиним еинском и који су слободни од полицијеког надзора. У организацаји истиче се на првом месту „Лига образовања," основана с пролећа 1906. год. Рад јој је раширен по целој држави а иде за тим: „да се у Русији шири образовање на основима, који одговарају потпуно развијеном демократизму преиорођеног друштва." Лигаима у најглавнијим местима државе своје самоуправне облаене одборе, који су подељени на многе месне комитете. Поменути извештај опширно говори о „Сверуском удружењу народних универзитета." Ово је основано 1905. год. у Петрограду, а рад свој развило јепо свима најугледним местимау држави, и д је занимљиве податке о првом руском „8еШетепћг и (Насељу),*; оенованом у Москви, крајем 1906. г. У даљем излагању извештај потанко износи рад напред поменутих удружења за самообразовање радничких удружења за образовање, удружења *) В. 19. бр. „Шк. Гл." 1908.

бивших ђака народне школе, просветног рада разних конзумних удружења и т. д. Веома опсежно се говори о бесплатним народним књижницама у Русији, и израђен је цео нацрт по којем се имају уредити. У излагању своме износи стање књижница у другим земљама, а наиме : Француској, Немачкој, Данској, Норвешкој Шведској и др. и истиче, шта би се добро из туђине могло увести у томе у Русији. Истиче се значај позоришта, музеЈа и забава за просветни развитак народа, а на 60 страна иобележени су изводи из закона и владиних наређења, што се односе на институциЈ'е у корист ван школског образовања. Изнет ј 'е инФормативни одељак из закона о штампи, о удружењима и зборовима, исто тако одељак из закона о књижницама, продаји књига и др. ИзвештаЈ' доноси на завршетку многе прегледне таблице о просветним приликама у држави, а на основу последњег пописа народа у Русији. 0 писмености становништва саопштени су ови податци.

А. Писменост становништва по душама (у хиљад. дел.).

ЗКенске.

Свега.

ииемених

неписиених

писменвх

неписмених

писмених

непиемених

% писм.

Европ.^Руеија

14,919

30,830

6,509

41,184

21,429

72,013

22-9

Пољска

1 ,612

3.099

1.256

3,434

2,868

6,533

30-5

Кавказ

888

3,998

265

4,137

1,153

8,135

12 4

Сибирија

569

•2.395

142

2,652

711

5,047

124

Средља Азија

329

3,834

77

3.504

407

7,340

5-3

Сва држава

18,318

44,159

8,250

54,911

26,669

99,070 .

21-1

Б. Станавништво по матерњем језику. а) Мушки.

Писмени руским језиком

Писмени другим језиком

Неписмени

% писмених

Руеи

12,580.000

40.000

28,650.000

30'6

Пољаци

804.000

512.000

2,617 000

33-5

Литванци и Лети

333.000

448.000

710.000

52'6

Немци

290.000

240.000

356.000

59'9

Жидови

790.000

417 000

1,270.000

48'9

Татари, Турци и др.

163.0( 0

533.000

6 500 000

9-7