Školski glasnik

Бр. 1.

ШКОЛСЖИ ГЛАСНИК

Стр 3.

васпитање и какви би основи у томе били за препоруку породица, 0 овоме су написане читаве књиге, али ћемо ми додирнути овом приликом само неке главне основе. Вештина дечјег васпитања може се свести на ове две основне тачке: 1. Ако се дете само од себе развија, на начин који одговара његовом одређењу. тада је васиитачева задаЛа да иази и чува тај природш развитак, од штетних утицаја. Савијај, исправљај, удешавај сваки час друго с ружом, која је у нормалном пупољку, да се развије сасвим по твоме ка лупу и напослетку ћеш од ње извести никакав цвет. 2. Појаве ли се у развитку детета настраности или учмалости, тада мора васштач иостуиати иодстицањем, снажењем, исправљањем и руково^ењем. Ако пустиш ; да дивљи изданци око руже овладају, напослетку ће угушити пдеменито стабло и одвући му сву снагу и сок. Не треба мислити, да је оно у првој тачци много лакше извести од овог другог. Има много родитеља, који не могу да дочекају миран природан развитак свога детета. Ту ти је мама, која би хтела да јој дете пре времена седи, стоји, нође ногом, говори, пева и т. д. Ту ти је и татино нестрпљење, која често пре времена мучи дете душевним продукцијама (декла мацијама, читањем, писањем, рачуном и т. д.) А нађе се и који весели дејка, који дете учи каквој неприличној шали или сличној глупости, а можда и чему горем. Онај други напред поменути васпитни основ, исто тако је тешко спровести, јер очева и материна превелика љубав према своме детету, своме љубимчету, често не може да покаже строго лице и да изрекне прекорну реч, а нарочито не да га казни. Па ипак васпитач не сме подлећи том осећају. него тачном доследношћу (јер она је главни чинилац у васпитању), све погрешне правце сузбијати, који се покажу у развитку детета. Безбројни су они спољашњи и унутрашњн односи у породици, који право васпитање дечје огежавају, па и немогу-

ћим га чине. Ту ти је позив, који оца, старешину породице, дневно од јутра до мрака води ван породице. Ту је рад за свагдањи хлеб, који оца и матер спречава, да пазе на своју децу. Ту су незгодни станови (уско, мрачно, нездраво, рђав комшилук и др) који штетно утичу на добро дечје васпитање. Ту су и несугласице између оца и матере (и то не свмо у сиромашнијим породицама) поред којих не може бити добра васпитања, Ми учитељи могли би погрешке и неправилности својих ученика, често много блажије и праведније оценити, кад би увек знали, у каквим односима живи дотично дете у породици. Многи знамо у каквим јадним становима живи сиротиња по селима, а шта да се рекне тек за оне, који живе по већим варошима у разним буџацима. И кад то заамо разгледајмо н. пр. прилике у којима треба дете да ради неку домаћу задаћу. Природно је да учитељ тражи, да дете изради задатак коректно, чисто и т. д. Али, гле, у каквим приликама, по неко дете, код куће ради и мора да ради за школу. Бива, да нема ни најмање места, где ће правилно наместити своју задаћу и у миру писати. Једва да има и мало дневне светлости, а с вечера какву лампу што једва чкиљи. Око њега се мотају и премећу млађа браћа и сестре. Нехотице му гурају сто. Дете треба у кући што да помогне оцу или матери, или часом да отрчи тамо или онамо, или да држи дете или пази на млађу браћу и еестре. Сваки час га зивкају и прекидају у послу. Дете се смете у задаћи, како да изрази неку мисао, да сложи неку реченицу, реч да напише, нешто да взрачуна и т. д. Никог нема да му у невољи номогне: отац и мати слабо су писмени или не знају „како се сад учи у школи" и т. д. Шта ће у таким приликама бити од таких домаћих задатака? А дође ли сутра у школу без задатка, или са рђаво израђеним задатком, шта га чека? А оно није заслужило строг поступак. Промисли о свему томе, млади неискусни учитељу! Правилно, добро, здраво васпатати тешко је, врло тешко. Придико-