Školski glasnik

Бр. 2. бсЈепсе апс! ЕЈисаИоп Еккаук (Наука и васиитање: Еееји) — Ву ТНотаб Нух1еу, 8есогк1 ЕДШоп 1904. Ке\у-Јогк, [>. Арр1е*оп & Со. стр V. 451. Цена 1.25 долара. Ово је трећа свеска, у серији од девет, у којима су сабрани Хекслови есеји и говори. Она садржи седамнаест чланака, који се мање више непесредно баве васнитањем. Један од тих чланака написан је још пре педесет година и многи од њих дају утисак, као да су из пера најновијих писаца. (Хексли је већ одавно иокојни). Кад човек прелистава ове есеје изгледа му као да штудира древну историју. Главпе Хекслијеве мисли — да речима „а 1Љега1 еЛисаИоп" („либерално васпитање") треба дати што већу пажњу, да природне науке морају заузети знатно место у васнитној мети, у наставном плану школском, да се строго научна метода мора огледати свуда и на сваком месту — данас суу главноме и остварене, а пре две три деценије те су идеје нападане са свим могућим средствима што их је могла дати ученост логика и елоквенција. С том ироменом, Хексли је имао много посла. Његов неописив таленат да иросто и силно излаже своје миели и његов лаки и здрави внглески стил, беше узрок што се налазио у првим редовима бораца између старе и нове педагогије. Он се тако борио за тридесет година својих. То је узрок што у овим његовим есејима скроз Ееје полемички дух. Најбољи еееј, према мом мишљењу, јесте онај, што га је 1886. читао у Балтимору, приликом Формалног отварања Џон Хопкинсовог Универзитета. Овде Хексли врло лепо сумира евоје погледе о вишем васпитању, а нарочито о медицинској штудији на универзитету. (Хексли је био по струци физиолог и биолог). Др. Паја Р. РадосавАевић. Еуо1иНоп оГ Сепега! Меаз. (Развиће ошптих идеја). Ву Тћ. Влћо! ТгавпШес! Ггот Егепсћ, 1908. Ореп Соиг* РићНвћшјг Сотрапу, Сћша&о, 11 Нп018. Цена 50 центи. Ово је делце написао познати Француски психолог. То је, према мом мишљењу, најбоље дело о субјекту концепцзја или онћих идеја, и оно је више психолошке него ли логичке природе. Рибо је ваљан наследник Локеа, Берклија и Јума. Он јасно демонструје, да не постоји имагинација, већ имаганације (маште, уобразиље, •антазије); да је концепат (појам) символичан у колико је духовна презентација у питаљу знак

Стр. 1М< или симво.1 много нотенцијалног знања, што се може у свако доба нобудити асоцијацијом. Осим тога у овом делу, проФ. Рибо говори о еволуцији, развићу појма броја, времена, проетора, узрока и т. д. Све је то изложено оним дивнии и лаким Француеким стилом, којег Рибо тако савршено има. Др. Паја Р. РадосављевиЋ.

Л И С Т А К. На бранику српске школе. Слика из живота ерпеких учитеља у Ст. Србији Ионоћ је. Блиједи мјесец с неба баца своју благу свјетлост и цуни душу човјекову неком тајанственошћу. У селу Б., близу Куманова, некада чувеног Жеглигова, испод кога се издиже горди и романтични Козјак, као да све мртвим сном спава, нигдје ни једне зраке свјетлости на кућним прозорима, која би показивала знака живота. Само што ио кад кад лавеж паса поквари ону мртву ноћну тишину, у којој се човјек осјећа усамљен и слаб у мору ове безграничне васионе. На мјесечевој се евјетлоети расиознаје мала окречена кућица. То је сеоска школа. С јужне стране села види се, гдје наступају неке црне људске појаве, и поређане једна за другом приближавају се селу. По самом њиховом ходу и освртању, час наједну час на другу страну, да се разумјети да нису то људи из тога села који се доцкан с пазара или рада враћају. Сваки их њихов корак издаје за људе сумњивих и хрђавих намјера. Ево, већ почеше и да улазе у село. Полако, погрбљени, као да рукама и ногама иду, почеше се разређивати и приближавати школи. Лавеж паса, тих јединих браниоца сеоске безбједности одлеже се по свом селу. А из школе се зачу глас: „Ко је?" Послије дугог гаапутања напољу дође одговор: „Наши смо". „Ко сте?" — шљедова питање таквог тона, који не трии одлагања и исказује узбуркану душу. Напољу тајац. Тек послије неког времена јави се један крупан глас:

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК