Školski glasnik

Стр. 128.

И1К0ЛСКИ ГЈЈАСНИК.

Бр 8.

Школа а настава. 0 практичном учењу мађарског језика. Но вим школским државним законом, предата нам је велика дужност; огроман иосао са великом одговорношћу, која се окончава, губитком егзистенције. Сад, ко зна и уме, тај ће бити, а ко не зна, тај неће бити. Бити, или не бити; трећега нема! Када то знамо, ваља да не часимо чаеа, него да се иотрудимо, те да се, — у колико смо неснремни, — већ сада ностарамо за начин, како би новој и тешкој дужности, могли задоста учиаити. Већ 1910./11. школ. године, тражиће се од нас, досаовно испуњавање тих законских нрописа, па треба ово мало времена до тога доба, да корисно уиотребимо. — Слово закона је јасно. У смиелу закона, за неуспех у мађарском језику, одговоран је учитељ. Па, како ни сједне стране нема изгледа за буди какву помоћ у том погледу, ваља да се добро узмемо у памет! „Помози се сам, па ће ти и Бог иомоћи!" — вели пословица. Па кад је већ тако, и, кад видимо, да се све само наше коже тиче, онда гледајмо што пре за чим смо. Сви око нас вичу и уздишу: „нестаће нам школе - " .... али још нико не уздазну и не помену: „нестаће нам учитеља!" Па да бар они, — који су позвани и који су за то ту, — нађу начин, (да су га бар којом срећом, до данас утврдили!) како би се мање способним учитељима и учитељицама дала прилика, да се усаврше, или бар у неколико спреме за практично предавање мађарског језика. Уместо тога, сви су изгледи, да ни специјалисано наставно градиво нећемо добити; па намсе, бар за садане, —не обећавају ни инструкције у томе, приликом прегледања, — т. ј. надзиравања школ&. Тако данас изгледамо ми, и они око нас. До данас није учињено ни мрве једне, ни с које стране, а 1910. шк. година ближи се. „Иде време, носи бреме!" — однеће та, или која за овом годином подобро бреме из наше средине ... Остаће школе, — биће школа, али нас бити неће! То је оно, што треба да нас тишти, па зато, док је времена, похитајмо, да спасемо сами себе. Камо среће, да смо још 1907. год. почели о овоме мислити! Хе, али ми смо се тешкали: .,ту су наши управни, надзорни, просветни автономни органи и власти; од њих ће нам синути зора!"

Нека ме нико не разуме криво. Боже сачувај, да је мени и осталом учитељству школа, —■ односно, даљи њен опстанак, девета брига ! Не, школа је нама сва брига и све на свету. Та за Бога, ко је то та школа? Ми, — нико други, ми смо та школа. Па, ако намје стало до школе; до оистанка њена, тад треба да епасавамо себе, да школу одржимо. Ради тога и пишем ове редове ; ради тога и треба да сами порадимо, како би се одржали .... Држим, да је до сад сваки од нас покушао, да по новом плану и новим захтевима поведе наставу у мађарском јсзику, која се у свему своди на то, да се деца лепо могу мађарски разговарати и на мађарском језику, после свршеног школског течаја, своје мисли исказивати. Ја сам у том смотрењу чинио до сад покушаје и могу рећи, да ми је труд, — истина уз велики наиор, — и ако не иотпуно успео, али свакако је сигурнији успех сада, него до тад. Да пређемо на ствар. И овде, као и свугде, мора бити тачно обележено, шта се има предузети, како би се до што сигурнија уеиеха дошло, а по томе извести и сам поступак За сада ћу изнети шта је најпотребније, а доцније у неколико примера извести, како сам ја у школи са децом, у истини и чинио и, како ја то најбоље знам. Главно је, да се све ради очигледношћу, ириродношћу, никад књигом у руци, а све на основу непосредног оиажања. У разговору*) ваља се држати онога, што се очима види; ушима чује, а избегавати апстрактности, механизам и све, што личи теорији и механизму. Ради тога, треба у школи мотрити све моменте, па сваки моменат употребити за предмет разговора, Ваља помно пратити све, што децу окружује у школи и ван ње; што децу занима и веже за ее у школи и ван ове; ваља пазити, чиме су деца и кућња чељад запослена; расиитати о породичном одношају; о члановима породице; о најближој, иа о даљој родбини и односу ових, те о свему томе повести разговор на разне начвне, сваком даном приликом. Једном речи: са децом ваља разговарати о ономе, о чему су деца, — услед Фактичног стања

*) Ово вачш у опће при учењу страног језика.