Školski glasnik, 15. 05. 1909., str. 16

Стр. 154.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНМК

Бр. 9.

латиницом штамиано није ни елато на приказ, јер се чекало док буде готово ћирилицом. Сад. кад је ево и издање ћирилицом угледало свијета, свакако нема разлога, да суд о њему буде неновољнији, него што је у наведеним недагошким листовима И ми, прочитавши — не једанпут — ово дјело, и узевши у обзир све што наведосмо, мо рамо с радошћу истаћи, да су нисци њим постигли врло ваљан уепјех, који ће им сваки не пристрасан и природописац и педагог морати признати, јер заиста ово дјело. како лијепо рече г. проФес^р Вујаклија, значи напредак у нашој школској литератури. Да су баш у евему потпуно успјели то, уверени смо, ни сами нисци не ће тврдити. ПроФ. Вујаклија не задовољава се језиком, али не навађа доказа. — Ми ћемо навести неколико извадака, за које мислимо, да нијесу згодни. Наводићемо их оним редом, којим долазе у књизи. У загради ћемо навести, како нам се чини, да би било згодније. На стр. 8. вели се да горила прегризе пушку „као репу, а пушчану цијев савије као еламку," (ова је нрисиодоба мало претјерана); на етр. 12, стоји „са летном кожицом", а на истој страни ири дну: „У том му иомаже крилна кожица за летење". (Овај задњи назив те кожице згоднији је). — Постанак нитоме мачке понавља се и код описа дивље мачке на завршетку (Вади ст. 16. и 19.) На стр. 26. стоји „еамост >неке слуге" (манаетирске). На стр. 30. задња р^ченица није разумљива. — Незгодна је реченица на стр. 44.: „Ноге су чврсте и кратке, те носе шапе еа дугим ноктима..." (Боље бибило: „те су на њима шапе...). На иетој страии : „Очњаци су велики, (у медвједа) па у њима међед има „страховито оружје."" „Врат је кратак, дебео и иун мишица, те за то јак и међед има у њему велику снагу." „Труп је здепнаст и незграпан, али међед има у њему необичну снагу." На истој страни при дну: „Ход му се чује, јер он своје нокте не може увући; у њима има међед страховито оружје..." (Ово, има у њему, у њима, могло се згодније изразити.) На 49. етр. два пут се нонавља кад се коти сјеверни медвјед и то у средини и при дну стране. На стр. 50.: „Младунци расту брзо (мечад). Уопће се ријеч младунци употребљава на много мјеста и гдје има одређенији израз.

На стр. 53 : „Да кртица може уситнити хра ну, има зубе као ираве звијери." (Звијери не ситне храну). На стр. 96. задња реченица није разумљива. На стр. 106.: „водићи топлине" (проводници топлине). На стр. 13!. „Из јаја се излегу млади птићи..." (Једна од двије пошљедње ријечи сувишна. Ја би изоставио „млади". — На истој страни стоји „младунци" (боље тићи). На стр. 134. у два реда ее нише наједном мјесту „лијета", а на другом „летом". На стр. 135. „најпослије пјевају као им и учитељ (као и учитељ им). На стр. 150 стоји: „... . а ието тако не промаши свога плијена првим ударцем кљуна погодити". (Не промаши, да првим ударцем кљуна погоди свој плијен). На стр. 180.: „Удав настава у сјеверној и источној Јужној Америци..." (У. настава у сјеверном и источном дијелу Јужне Америке). При опису пчеле није споменуто опрашивање биља, а споменутоје при оиису купусара. Било би боље, да је то учињено при опису пче ле, могао је бити и пунији. При опису свилене бубе говори се на два мјеета о њеној домовини (на 241. и 244. стр.). Осим тога занели су нам за очи поједини изрази као : снимање (скидање), зањише (заљуља), погибељан (онасан), обитава (пребива), поспјешним (убрзаним). Кад је говор о зарезницима, сад се вели бубе, а сад кукци. Но све те на-омене нијесу тако велике, да би осјетно умањиле вриједност овога дјела. Можда ће неко, ко тражи длаку у јајету, наћи још чему да приговори, али: „Ј1ако је говорити, али је тешко творити." Сад би требало да наведемо мјеста, која се истичу својом занимљивошћу, живошћу и љепотом, да свратимо пажњу читатеља на понајзанимљивија мјеста; али ми то нећемо чинити с два разлога: Прво, што би морали врло много исписивати; друго: јер ма колико тога исписали, не би читалац из тога могао видјети цјелину. Зато то и не чинимо, већ упућујемо на само дјело. Да закључимо : Наше је увјерење, да би се овом књигом, кад би се увела као наставна књига у нижим разредима средњих школа, као и у вишим основним и продужним школама, самој настави врло користило, као што вели и иро®. Вујаклија, јер