Školski glasnik

Стр. 154.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНМК

Бр. 9.

латиницом штамиано није ни елато на приказ, јер се чекало док буде готово ћирилицом. Сад. кад је ево и издање ћирилицом угледало свијета, свакако нема разлога, да суд о њему буде неновољнији, него што је у наведеним недагошким листовима И ми, прочитавши — не једанпут — ово дјело, и узевши у обзир све што наведосмо, мо рамо с радошћу истаћи, да су нисци њим постигли врло ваљан уепјех, који ће им сваки не пристрасан и природописац и педагог морати признати, јер заиста ово дјело. како лијепо рече г. проФес^р Вујаклија, значи напредак у нашој школској литератури. Да су баш у евему потпуно успјели то, уверени смо, ни сами нисци не ће тврдити. ПроФ. Вујаклија не задовољава се језиком, али не навађа доказа. — Ми ћемо навести неколико извадака, за које мислимо, да нијесу згодни. Наводићемо их оним редом, којим долазе у књизи. У загради ћемо навести, како нам се чини, да би било згодније. На стр. 8. вели се да горила прегризе пушку „као репу, а пушчану цијев савије као еламку," (ова је нрисиодоба мало претјерана); на етр. 12, стоји „са летном кожицом", а на истој страни ири дну: „У том му иомаже крилна кожица за летење". (Овај задњи назив те кожице згоднији је). — Постанак нитоме мачке понавља се и код описа дивље мачке на завршетку (Вади ст. 16. и 19.) На стр. 26. стоји „еамост >неке слуге" (манаетирске). На стр. 30. задња р^ченица није разумљива. — Незгодна је реченица на стр. 44.: „Ноге су чврсте и кратке, те носе шапе еа дугим ноктима..." (Боље бибило: „те су на њима шапе...). На иетој страии : „Очњаци су велики, (у медвједа) па у њима међед има „страховито оружје."" „Врат је кратак, дебео и иун мишица, те за то јак и међед има у њему велику снагу." „Труп је здепнаст и незграпан, али међед има у њему необичну снагу." На истој страни при дну: „Ход му се чује, јер он своје нокте не може увући; у њима има међед страховито оружје..." (Ово, има у њему, у њима, могло се згодније изразити.) На 49. етр. два пут се нонавља кад се коти сјеверни медвјед и то у средини и при дну стране. На стр. 50.: „Младунци расту брзо (мечад). Уопће се ријеч младунци употребљава на много мјеста и гдје има одређенији израз.

На стр. 53 : „Да кртица може уситнити хра ну, има зубе као ираве звијери." (Звијери не ситне храну). На стр. 96. задња реченица није разумљива. На стр. 106.: „водићи топлине" (проводници топлине). На стр. 13!. „Из јаја се излегу млади птићи..." (Једна од двије пошљедње ријечи сувишна. Ја би изоставио „млади". — На истој страни стоји „младунци" (боље тићи). На стр. 134. у два реда ее нише наједном мјесту „лијета", а на другом „летом". На стр. 135. „најпослије пјевају као им и учитељ (као и учитељ им). На стр. 150 стоји: „... . а ието тако не промаши свога плијена првим ударцем кљуна погодити". (Не промаши, да првим ударцем кљуна погоди свој плијен). На стр. 180.: „Удав настава у сјеверној и источној Јужној Америци..." (У. настава у сјеверном и источном дијелу Јужне Америке). При опису пчеле није споменуто опрашивање биља, а споменутоје при оиису купусара. Било би боље, да је то учињено при опису пче ле, могао је бити и пунији. При опису свилене бубе говори се на два мјеета о њеној домовини (на 241. и 244. стр.). Осим тога занели су нам за очи поједини изрази као : снимање (скидање), зањише (заљуља), погибељан (онасан), обитава (пребива), поспјешним (убрзаним). Кад је говор о зарезницима, сад се вели бубе, а сад кукци. Но све те на-омене нијесу тако велике, да би осјетно умањиле вриједност овога дјела. Можда ће неко, ко тражи длаку у јајету, наћи још чему да приговори, али: „Ј1ако је говорити, али је тешко творити." Сад би требало да наведемо мјеста, која се истичу својом занимљивошћу, живошћу и љепотом, да свратимо пажњу читатеља на понајзанимљивија мјеста; али ми то нећемо чинити с два разлога: Прво, што би морали врло много исписивати; друго: јер ма колико тога исписали, не би читалац из тога могао видјети цјелину. Зато то и не чинимо, већ упућујемо на само дјело. Да закључимо : Наше је увјерење, да би се овом књигом, кад би се увела као наставна књига у нижим разредима средњих школа, као и у вишим основним и продужним школама, самој настави врло користило, као што вели и иро®. Вујаклија, јер