Školski glasnik

Стр. 162.

појмова? Број је однос неке ствари орема другој. која се узима за јединицу тојест за израз уаоређивања. Простор је континуитет истодобних предмета: однос ствари, у коме се оне налазе једна према другој. Кретање је скуп места некога тела у простору за извесно време; друкчије буди речено: скуп односа једновремености и следствености. Једном речју: број, простор,. кретање и време јесу односи двеју или више стварж међу собом, То је прави предмет матем. наука. Из учавање истога јесте изучавање извесних закопа (бројних, нросторних и зак на кретања). То нас више пе може варати: видесмо већ у пређнгањем одељку, да матем. науке као најпростије морају бити и најсавршеније. Савршенство неке иауке састоји се у томе да се онадигне ^д изуча вања чињеница до изучавања њихових односа и закона Матем. науке у томе су се толнко иодигле, да се данас баве искључиво испитивањем чињеничних односа, и закона. Оне се данас већ не баве више чињеницама већ законима. 0 „математској чињеници" такорећи пема смиелл више говорити. Међутим не смемо заборавити то, да пре но што се подигла до закона, математика је морала почети збирањем чињеница; јер закони су стални само односи између чињеница. При испитивању даље ћемо видети којп су методи ових наука, како су пошле од чињеница — примитивног свог предмета — те стигле до закона — садањег ии предмета —.

IV. ОДЕЉАК. Предмет физичних наука Физичне науке су: Физика и Кемија. Оне истражују Феномене, изазване било спољашњим узроцима (физика), било уну тарњим саставом (Кемија). — Знање ових Феномена јесте од врло велике помоћи разноврсним индустријским вештинама: излишно би било набрајати безбројне вештине као примене Физике и Кемије. Сем ових примена, Физичко -кемиске чињенице нам се појављују као производ силб, изазвапих снољапм кретањима. Знамо да главна тежња сувремене Физике иде за

Бр 10. тим, да докаже јединство физнчних сила и све Физичко-кемиске чињенице да сведе на строго одређена кретања. Кад би могле једном деФиннтивно до тог доћи, све би гране Физике и кемије биле само излике Механике и ми би се тада бавили искључив ј законима разних математских кретања. Али смо још доста удаљени од тога идеала: предмет физичних наука још није тако упрошћен. На нротив, као што већ видесмо (одељак I.) Физичне науке истражују прво чињенице па њихове законе. Иесумњиво теже да се што пре ослободе чињеница те да се дигну до истраживања искључиво закон&: ма да имају доста чињеница, те се међу њима директно могу поставити подударања, ма да је већ у довољној количинн дедуцирано закова рачунањем других изведених закона, и оает нису достигле ту тачку, да се заеимају чисто законима. Број њихових чињеница расте те ће добро бити сабирати што буду изнашле. И нремда се труде, да стечено знање доведу у систему исплтивањем закона, Физичне науке треба да испитују у меогоме још просте Феномене. Којим се вринама ншко поучити из народних песама? Говор Зорице Васиљевићеве, приир. IV. године*) (Свршетак.) Српкиња се већ од детињства у сваком погледу веома строго васпитава У кући је пазе као зеницу. Свп чланови породице старају ее, да јој не повреде част и стид. За лепоту Српкиње девојке није довољна само спољашња, телеена лепота него и душевна. За најлепшн украс душе девојачке сматра народ стидљивост и скромност. Како је дивно исказана стидљивост и скромност у овој песми : „У Милице дуге трепавиде, Прекриле јој румен-јагодице, Јагодице и бијело лице. Ја је гледах три године дана, Не могах јој очи сагледати, Црне очи и бијело лице, *) у евечаној еедпици „Преходнице", дружиие ученица Српске Учитељичке Школе у Сомбору, држаној на дан евечарске елаве — на Ђурђев-дан 1909.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК