Školski glasnik

* Вр. 13.

ШК0Ј1СКМ ГЛАСНИК

Стр. 225.

звона, што огласнше смрт Твоју : не отпратпх Те ни до вечпе куће Твоје: пе чух потмуло ударање земље о ковчег Ти; на затОнелогу, да верујем. Да, не могу, да верујем. Победила си, кад је наш уски круг у потаји стреиио, гледећи Твој нежни састав телесии, а у телу велики дух, како се бори, да пстраје . . . Ниси подлегла и ми смо држале, да си спашена. Несрећно чедо! Изненада — кад смо се све радовале, да и Ти, са толиком вољом и одушевљењем, са ретком вредноћом и вољом за рад, можда због велике скромности, једва једном добијаш прилике, да радиш у школи, кад се и све млађе нарадише, Ти, најбоља међу добрнма — испуне се паше старе слутње п крај школске године бн крај и Твоме животу. Катице! Мила Катице! Стојимо неме, дубоко потрешене и жалосне, што Тво.је срце више не куца. Зар нас је Твоја болест све тако дуго варала ? Зар се само зато притајала, да нас што већма ражалости Па сад ни слутиле нисмо, да сн болесна! Како нам беше кад питајући Љубу шта радиш и где си, (јер се ниси јављала) добисмо одговор: да си пре недељу дана отишла од куда се не враћа, да се после ужасне животне борбе и тешких мука одмараш у хладном гробу . . . Кратак одговор, али довољан, да до очаја доведе оне, који Те разумеше, волеше и штоваше као другарицу и узор-девојку. Све врлине, које могу красити створ божји: Смерност, озбиљност, вредноћа, истрајност, бистар ум п поглед на живот, красише Те; а горка судба одреди Ти, да испашташи да се бориш као сироче без мајке. Као да се борио горки удес са ретким врлинама и узвишеним осећајима Твојим, који беху дубоко скривени, а тек по некп пут и иашем уском кругу приступачни и ми 'Ги тада загледасмо у душу необична девојко! Пратила сам Ти живот четир године. Волела сам Те и гледала у Теби узор-девојку, а жалила због несрећне судбе Твоје. Увек ћу Те се тако сећати п само Те тако жалити. Нећу, да знам, да Те нема, нећу, да знам,

да хладна земља крије Твоје трошно тело; нећу, да Тп желим: лаку црну земљу; јер знам, да Ти .је она најлакша ... а гроб најбоље место за одмор после овог горког живота на землп!

Н. С., 8. УШ. 1909. Милана.

Б 0 Л 0 Ш К Е. Почетак школе. Уписивање ученика-у срп. осн. школи у Нов. Саду обављено је 1., 2. и 3. септембра по р. к. исто тако и у забавишту. Промене у учитељству. За учитеље у Вел. Бечкереку нзабранп су Бр анко Јовановић учптељ нз Фаркаждпна и Војин Жупанскп, учитељ из Омољице. — За учитеља у Врањеву пзабран је Пера Зубанов, учитељ у Срп. Ченеју. — За учитеља у Госпођинци изабран је С т о ј а н М их ај л о в и ћ, сврш. приправник. — За учитеља у Кули С. Ћ у р и ћ, учитељ у Силбашу. Избори у школском савету. У седницн школског савета од 8. о. м. постављен је привремено за заменпка главног школског референта Павле Терзнн, управнтељ учитељске школе у Сомбору. Управа истих школа повереиа је Божидару Борђошком. Решено је, да се у горњо карловачкој учитељској школп отворе сви разреди. За професоре у тој школи постављени су: Јовап Марчетић, Урош Грбнћ, Олга Дракулић и Катица Михајловић. — За професора српског и немачког језика у иакрачкој учитељској школн именован је Богдан Ђорђевић. Јанку Кнежевпћу подељен је допуст до Нове Године, а за његовог заменика је постављеи Јанко Гарић. — За редовног професора сомборске учитељске школе именован је Коста Стојачић а за суплента Н. Продановнћ. — За привремене наставнице српске вптпе девојачке школе у Сомбору постављене су Ана Михалџић, Јованка Павлавићева п Терезпја Лунгулова, — у новосадској вишој девојачкој Др. Мара Ђурић, — а за привременог наставника у нанчевачкој вишој девојачкој школи Мита Јовановић. Течај за учитеље. За учествовање на учитељскоме курсу, који ће се одржати у Сомбору, одређени су од стране епархијског шк. одбора у Темишвару следећи учитељн н учитељице, а уз обавезу, да ће у своме срезу подпети извештај о течају и држатн узорна