Školski glasnik

Бр. 16.

биљака и животиња иосредују нротозое, које су свакако жива бића али не нрестављају чисте особине биљака нпти животиња, нрема томе требало би да их расаоредимо по основи заједничкој овим двема грунама. Па саме пра;кивотин>е образују још ирелаз између живих и безживотних бића; јер се са њихових иравилннх геометрнјских облика, са њихова мпнералпа изгледа, називају кристалима који једва да дају знања о животу свом. Дикле : између разноврсних облика бића постоје врелази. Али ми можемо и даље ићи и размигаљати о начину преображавања Форми једних у друге. Посматрање природњака а на посе чувени огледи Карла Дарвана показази су варирање животињских врста. Из огромног броја чињеница. нагомиланих природпим наукама, закључити можемо, да се бића коптинуивно (непрекидно) прилагођавају све дотле, док једном не узму савршен облик према средини у којој живе. • И од то доба се допринело мисли, да се бића неуморно усавршавају тим при гагођавањем; рудвментоб.шци могли су дак.те, течајем времена, рађати впше облике; јер у једном минералу — услед тајаттвених кемиеких акција може избити живот; или у живом бић", прогресом генералпе структуре, пре свега нервног апарата, може се појавити једнога дана мисао. Тако природа корача у напред, од нижих егзистенцаја к вишима лаганом еволуцијом. У идеји еволуције, прогреса још се разумевају друштвене науке. Оне нам управо показују, да човек свагда тражи „боље" или да се свагда одлучује за акта, која, изгледа, да му доприносе материјалном или моралном прогресу стања његова. Овај је прогрес постепено узео више облика: 1. [Трво се почео материјални прогрес < стваривати. Прва потреба коју је човек осетио, беше му старање о материјалпом животу (јести, пити, спавати одевати се и др ). Изналажење корисних вештипа у томе беше прво његово изналажење '2. Али ускоро за тим, да би се усавршиле ове кориспе вештине, потребео је било упознати се са некојии научним појмовима. За свеспо обрађнвање, потребно је било

Стр. 267.

мерити поља; то беше зачетак геометрије. За конструисање првих машина пужно беше знање закона о тежини: зачетак механике и Физике. Дакле: прве науке па почетку свом беху у зависности од корисних вештина. Не много доцније за тим човек је — пошто му се интерее пробудио — учио култивпсање са њима. Такав беше иочетак научног прогреса. 3. Старајући се оваким начпиом за потребе врло круине у својој егзистенци, човек у раду није престао „радити" ; тако је вештина која у почетку беше груба, проста, постала током времена све више и више савршена. Ово беше естетпчки прогрес. 4. На реду је напослетку морални и политички прогрес. Први односи људи међу собом беху регулисани само врло строгим законом. Али пужЈО насгупи тренутак када уиознасмо опасности таког стања по опћу хармонију међу људима. Људи беху, дакле, прпморани дн с:горазумно регулишу реципрочне своје односе ; тиме се увуче пдеја иравдв. За тим се породи идеја доброте,, хришКанске љубави, свеоаИег братства , преко питомих породичних обичаја и утецајем религије и ФилозоФпје. То су два велика прогреса постигнута у моралном поретку. Нч иолитичкој области — на сличан начин самовољу првих поглавара требало је да замени сватање, да се нејаки осигурају, обезбеде; тако наступи слобода свачијег имања у место једпог јединог и једнакост свију па место падмоћности некојих прпвилегисаеих. То су, врло укратко резумиране, главне Фазе прогреса који нам показује историја људских друштава. Из ових перијода уздиже се једпа опћа идеја: идеја прогреса. Друштвене науке нису ништа друго до ли знање у оној мери у којој је постигпут овај нрогрес као што ни друштвене вештпне нису друго него истраживање срестава у убрзавању свога тока. Дакле: друштвене науке битно показују тел;њу човека према бољем. Као природпе науке резумиране: тежња пижих облика према вигаима, еволуција.

*

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК