Školski glasnik

Стр. 320.

прочитају и језгру њене логике уиотребе за иодлогу свога становшитн, при иресуђивању о оиравданости учитељског захтева у питању појачке дужности. Сваки онај, који после оваке једне наредбе хоће да суди непристрасно, признаће — ма не био учдтељ — да већ из ове наредбе говори оно све, шт<) су учитељски срески зборови у својим иредставкама изнели као тражбину своју иред Школски Савет. Но осим тога познато је, да је Школски Савет завео већ ту праксу: да се учитељ може осиособити за учитеља и без оспособљења за појца у цркви. Кад је једном то већ дозвољено и кад има већ таких кандидата, онда је свакојако на свом месту, да се н друга половина те праксе изврши, те да се таким кандидатима омогући да буду равни осталима а то ће само тако бити, ако оно буде алФа и омега кандидатова позива чему се оп посветио, и ако се све друго што у тај круг не спада, а то је на нрвом месту појачка дужност у цркви, остави другима, да у њој уживају, ако је за уживање и беру корисги, ако је за експлоатисање. Наредба, на коју овде подсећамо, штамиана је у 17. бр. „Српског Сиона" 1894. а одатле је унесена у „Тумач" др. Жарка Миладиновића, на страни 369. Одељак која смо горе навели налази се у тој наредби на 371. стр. од 9 — 12 реда. М. Т.

ЈИаставна Оонова, Даљим излагањем у Наст. Основи истиче се: „да је цртање у старој наст. осн ви било уврштено у рачунске предмете, а у новој наставној основи пак у техничке предмете, у које је уврштено и певање, а стара наставна основа и не сномиње певање као засебан предмет." Овде нема разјашњења зашто је прихваћена така новаподела. Свакојако није тек ваљда само по Формалном угледу на стране планове, и кад то није, онда је требало истаћи значај наставе ових предмета и разлоге, са којих се суштина наставе у тим предметима примењује једном или другом циљу и групама предмета, који служе том наставном циљу. У општим иогледима о Духу школе ао

Бр. 19.

новој наставној основи " има при крају напомепа, које бн се донеое могле применути код горњег става о цртању и певању, али то није доведеио пи у какву везу с разлогом о овој иодели. Да се поближе изнео одношај тих нредмета према грунама у које је стао, морало би се рећи и о овој улози његовој коју је имао у настави по пређашњој подели, а по тој улози својој имао је он исто тако корисну задаћу као п овако груписаи. Овако груписаном додељена му је додуше задаћа, коју модернизам у насгави хоће и тражи од њега, али он томе неће у нас моћи послужити, јер ће покрај тенора у целом захтеву на резултат наставе, бити немогуће дати му нолета онака, којим би он могао учипити оно што се тражи од њега. Још је наглашено да сТара паст. основа и не саомиње иевање као засебан иредмет. Но ио нашем мишљењу ово се не мора рачунати у недостатак старој паст. основи, јер снага ове наставе лежи у тексту, а овај сиада у оквир науке о вери, новеснице и матерњег- језика (код нас и у оквир мађарског језика). Овде су тп текстови израз расположења, осећаја, доживљаја, певањем треба да се оживе. Па и тумачење текСтова не спада часу певања, него наиред шшенутим нредметима. С тога се још и сада узима певање у наставнпм плановима уз наставу у језпку. Где се, пак, преноси у техничку групу, ту се више рачуна са његовом музикално-техничком страном. Колико ће се у нас моћи томе одговорити, искуство ће показатп, али за овако одређење његово на првом месту већ то не говори, што у нашим учитељским школама тек поједипци постигну солидну музичку спрему, а велика већиеа. изнесе тек елементарне нојмове. који пису доста за неговање музикално-техничког правца у наотави певања. Свако зашто пма своје зато, и ако је у неком страном нест нлапу и излучена настава у певању засебно, за нас то као што видимо још није, а није већ и због тога, што јој не можемо због наставе у мађарском језику иосветитп времена колико би требало, да би је ирема модернијим школским реФормпим захтевима могли неговати Груиа предмета у стварној настави

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК