Školski glasnik

Бр. 20.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 349.

просвета стоје ето, као што описасмо. Најпосле тако пам и треба. Служилисмо појединим странкама, дизали друге, а ми можемо умирати од глади. Заиста жалосно, С. Конгрес хановерских учитеља. Октобра 5. 6. и 7. о. г. одржан је конгрес покрајинског учит. удружења хановереких учитеља у Харбургу близу Хамбурга. Расправљане су ове теме : 1.) Како да се успешно органише одбрана деце, ова тако знаменита задаћа садашњег века ? Референт ове теме тражи законско уређење одбране деце, (код нас у Угарској је ово законом уређено још пре пет година) и да у овом послу узму учешћа, и поједине вероисповести. Расправљао је само о материјалној запуштености дечјој а моралну запуштеност је тек само додирнуо. (А код нас се у Угарској већ од ире подруг године наредбом министарства унутрашњих дела, узимају под државно окриље и морално запуштена деца (има их 50.000) за које се у четири велпка- завода стара „Земаљска Лига за одбрану деце".) Решено је да одбрану деце узме у своје руке удружење. 2. Шта да се захтева од основне школе с гледишта поновне, односно школе за даље образовање ? Садржина овога захтева је ово: Нека се осповна школа подредп циљу школе за даље образовање, с тога нека јој се градиво редуцнра осим немачког језика и рачуна; у основној школи нека се васпита дете за самосталност и рад; слаби ученицп нека се оделе, али и њима нека се даде заокружено образовање. Што немачка школа за даље образовање има таке захтеве, може се растумачити тиме, што је ова установа тамо на високом степену развитка. 3. Школски надзор и школска управа. Референт доказује да право технпчког надзора припада држави, но у надзору треба да имају учешћа сви васпитни фактори, породица, школа, општнна, црква. У Немачкој црква нма већег уплива н.его код нас. Окружне надзорнике треба именовати из круга активних учитеља; меснп надзор нека се укине; место овог вођење школе нека се повери управитељу н мееном збору; сваки

учитељ води свој разред са потпуном одговорношћу и само је одговоран надзорнику ; на конференцијама нека има сваки учитељ право гласа; управитељ нека се нменује из круга учптеља, али бее управитељског испита (Кек1х>га1;8 р пНип^). 4. Здравствено стање школа у провинцији. Референт ове теме полази са становишта да је село извор физичке снаге народа, На ову сврху ваља употребити школу. Школска зграда нека буде тако савршено уређена са здравственог гледншта, да као пример служи за стан сељака. Настава нека не квари, но нек поправља чула. У горњнм разредима место красноипса нека се учи наука о здрављу. У учитељским школама нека је засебан предмет наука о здрављу, која се полаже и при уч. оспособљењу. Школски лечник нека строжије пази на школу п школску децу.* Школске хигијенске стварн треба редовно. расправљати на конференцнјама, нека учитељска друштва по провинцијама установе засебие школско-хигијенске одборе. Учитељи нека држе родитељима предавања из науке о здрављу. Д. Путујући учитељи у Босни и Херцеговини. Огромни број неписменога света и неразвијене културне прилике најширих слојева нашега народа у Босни и Херцеговини нагоне позване факторе на размишљање, како да се најуспешнпје доскочи томе великоме злу. Тако је Велики Савет увнђајући, да је број основних школа у тим земљама управо незнатан и према томе утецај њихов на подизање народне просвете мален, у овогодишњем прорачуну установио плате за неколико путујућих учптеља, којима би дужност била држати школе за децу п одрасле у оннм крајевима, где у опће школе нема. Избор таквих учптеља обавнће се према закључку Вел. Савета, пошто се установп делокруг њихов и пропншу им се дужностн. Питомци из Босне и Херцеговине за вишу педагогију. Мостарскп лист „Рад" пише: „Како ће се у седници Вел. Савета већати о прорачуну за идућу годину, добро би било установити две, три стипендије за српске учптеље, који би били вољни наставити науке у високим школама Аустрије, Немачке, Швајцарске или Француске и проучити школске и * У Пруској је заведена 1937. године установа пгколског лечника, алп је као и код нас - у главном само на папиру.