Školski glasnik

Вр. 1.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 13.

пољу цоправи и унапреди и тако је остало бордима за више женско образовање, да они учане одлучне кораке. Реше, да позову све, који служе овој ствари, на збор у Вајмару 1872. годиае на коме истакну као дневни ред само један предмет, т. ј. „Основне мисли о законском нормирању уређења и положаја виших женских школа у одно су нрема осталим школама и државној управи наставе". Овај збор донео је обилате плод ве, јер је ој установио „Часопис за женско обра зовање у школи и у кући" и „Немачко удружење за више женске школе", које се у пододборима распроетрло по целој Немачкој. Удружење је имало за првих 25 година свога опстанка 15 главних зборова, који су значајне етапе у развићу виших женских школа и у питањима која су с њима скопчана, а нарочито у питањима, која се односе на образовање, испит и положај учитељица. Виша женска школа није више стручна школа, као што је пре била, пего је виши завод за опште образовање, чији курз траје 9—10 годнна. Она је подељена на нижи, средњи и виши течај у којима се уче уче нице од 6—15., односно 18. године. И тако виша женска школа може упоредо стати са реалком, с којом има заједвичку наставу и два нова језика. Задатак пак, који је себи ноставила виша женска школа, врло је згодно обележен од пруског удружења за јавне више жснске школе као „више образовање за жене и девојке, које су способне, да породичном животу даду морално здравље и економну сталност и да, у колико нису заузете дужностима породичног позива, узимају учешћа у раду, према своме кругу живота, било ради свог сопственог издржања било ради (пштега добра. Женска гакола има толико да ради на решењу васпитног задатка у школи и у кући, у к^лико се то даде постићи смишљеном, општом наставом образсвања на религиозно моралној основици и васпитном снагом добро уређеног школског живота." Виша женска школа у Пруекој. У скоро после Вајмарског збора од 1872. годипе почело је радити минпстарство Фалково на законском уређењу виших женскнх

школа. Али ред о унутрашњој организацији виших женских школа налази се тек у „одредбама о женским школама, образовању учитељица и испиту учитељица од 31. маја 1894. године". По њима је утврђено, да ове школе имају деветогодишњи курз али је допуштено заводима са десетогодишњим курзом, да могу исти задржати без повишице у наставном градиву, те да градиво, одређеио у 3 највиша разреда, распореде на 4 године. Име више женске школе смеју носити само они заводи, који имају најмање 7 разреда и у којима се уче 2 страна језика. Наставниплан има овај облик:

Предтети:

Нии шај

'Зредњн течај

Вни течај

IX

VII!

VII

VI

V

IV

III

II

1

Веронаука

3

3

3

3

3

3

2

2

2

Немачки

10

8

8

5

5

5

4

4

4

Француски

5

5

5

4

4

4

Инглески

4

4

4

Историја

—1

2

2

2

2

2

Географија

•г

2

2

2

2

2

Рачунање

3

3

3

3

3

2

2

2

Природне науке

'2

2

2

2

2

2

Писан>е

3

2

2

Цртање

2

2

2

2

Ручни рад

-

2

2

2

2

2

2

Певање

1 О

2

2

2

2

Вежбање

1 -

2

2

2

2

2

Свега недељно:

18

20

22

28

30

30

30

30

30

Немачки језик има да даде поред готовости у уи .треби матерн^га језика још и познавање неколико одличних дела класичне лптературе, живота и значаја иеколицине највећих песника класичног доба. (Наставиће се.)

Педагошко преглед. Школе у Белгији. Белгп.ја је у многоме земља слободе. Вламанп који станују у северном делу земље, бодро су пазнли од увек да неподлегну утпцају полпцпјске Пруске, напротив Валони, који у јужном делу земље живе, мање су се оппрали француском утпцају. Оба племена уживају у својој земљн неогранпчену слободу штампе п говора. Код њпх нема строгостп у погледу пријава о промеНП стана нема огранпчења у вођењу неког заната, нема пропнса који сметају да пос.едпик своје грађевине пренначује, нема одређена о састанцнма прједнннх удружења н опходнма бнло ноћу нлн дању, нема прнспл-