Školski glasnik

Стр. 32.

П.председник чпта ппсмен нредлог Д. Милентијевпћа да се скрати данашњи програм у настави. Скупштина усваја и ставља у дужност Гл. Одбору да исто поради код г. Министра. Милаи Поповић тражи анкету од учитеља за израду програма и да га упути миннстру. Кад да пође дете у школу? У свимаземљама законом је утврђено, у којем добу живота треба дете да пође у школу, Лекари и школски људи много расправљају о томе, које је најзгодније време за ступање ушколу т. ј. у којем је добу живота велика већина деце, довољно душевно и телесно способна за сређену наставу. Ово питање је увек све важније. У главном се све државе слажу у томе да школска обвеза не почиње пре 6 година. У томе је изузетак Грчка, у којој се почиње школска обвеза пуном 5. годином. Битне разлике постоје, дакле у томе, да ли ће се то обавезно доба поласка у школу помаћи блпже 6. или 7. години живота. У законима је утврђено да дете полази . у школу навршеном 6, годином. У неким немачким покрајпнама и у Швајцарској, иочиње се школа у априлу пли мају, у нас септембра. Дете. које с,е родцло 31. августа навршило бн по томе 6 година, а које се родило 1 или 2. септембра, не спада у обвезност. Но има деце која су у тој години навршила 6. годину још јануара или децембра и новембра нрошле године, дакле за читаву или за половину годнне пре. Јасноје, да п једни и други нису подједнако развијени. Познато је да сваке године бива известан број нове школске деце, која су телесно и душевно веома слаба и неспособна за школску наставу. Ови не само да су на терету у разреду и брига родитељска, а нарочито учптељска, него они још највећма трпе под теретом наставе, јер су за школу просто сувише нејака деца. У неким државама узакоњено је да се така деца одељују у нарочите разреде или да се на краће или дуже време ослободе од школске обвезе. Сретна су така деца, ако су им родитељи увиђавни људи, те их задрже од школе (уз пријаву школ. властп) да се боље развију. Али има и таких родитеља, који то не узимају у обзир, него или из разлога да имају мира код куће нли из неке журбе да им дете пре сврши школу, шиљу га и тако неразвијена у школу, а међу овима има и таких, којп да допуне оно што

Бр. 2.

дете са своје неразвијености не постпзава у школи, уче га накнадно јошкодкуће помоћу нарочитог учитеља и тиме још већма спречавају развитак детета. Број оваке деце -бивао би све мањн, што би се обвеза школска започињала ближе седмој и седмом годином: јер основни резвитак можђане супстанције, завршује се просечно тек после 7. годние. По.једини случајеви где ово бива раније, не могу се овде узимати у обзир, јер у овом питању одлучује правнло које важи за масу деце. А обзиром иа то, доба од годипе дана овде много значи. Има случајева, да су тако неразвијена деца, с почетка сматрана као слабоумна и додељена у посебне разреде, алп се овде за неколико месеци толико душевно развила, да су после могла уноредо пћп п напредовати са својим парњацима у редовној настави. По томе дакле, узалудно је правптн прнтисак на овај или онај орган пре него што се бн сам довољио развпје, шта више штетно је тражиш од њега да се напреже колико нема снаге. Заннмљиви су податци о томе у Цириху од 1908./09. године. С пролећа 1908. ушло је у првп разред: 1826 : мушке деце н 1826 женске д., свега 3632, Од тог броја ослобођено је због душевног или телесног слабог развитка: 142 м. и 146 ж., свега 288=7,88^. Ових 288 ђака рођено је између 1. маја 1901. и 30. априла 1902. а по појединим месецпма рађали се овако:

Рођени

М.

зк.

свега ослобођено.

Мај 1901.

Јуни

Јули

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Јануар 1902

Фебруар

Март

Април

142

146

288

Ови бројевп јасно говоре. Истина, не бива сваке године тако очевидан доказ у бројевима, као те године, али свако.јако не може бити сумње у резултатима овака пспитивања. С тога се у тим школскнм круговима све јаче

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК